Nova Evropa

Ako uzmemo potrebe 12 1917, од Које ni danas nismo daleko odmakli, takozvana potrošačko-radna norma zemlje na seljačku porodicu [kad sve glavne radove u gazdinstvu svršava рогоdica svojom snagom bez najamničkih ruku, ali i članovi porodine ne idu »v ljudi«), to ispada da Država neće imati dosta zemlje da zadovolji sve potrebe seljaka {o prirastu seoskog stanovništva da i ne govorimo); sovjetska »Pravda« za 15, X, 1927 naprimer piše: »Ako se norma zemlje dovede do potpunog zadovoljenja seoske radne snage, suvišak seoskog stanovništva u SSSR izneće 23% milijona ljudi«, t, j. biće ravan jednoj petini celokupnog seoskog stanovništva SSSR. Prema tome, izgleda da rešenje adrarnog prenaseljenja treba tražiti ne u pravcu razdeobe tla koliko u pravcu poboljšavanja зеозкоб dospodarstva, Poznato je naime da u zemljama u kojima je seosko gazdinstvo racijonalizovano seljak ne oseća toliko potrebu zemlje, i da svoje Sazdinstvo vodi na znatno manjem prostoru nego naši seljaci, Tako se naprimer u Меmačkoj gazdinstvo koje ima od 1,8 desetine do 4,5 desetine na porodicu smatra, ialto još sitnim, ipak potpuno samostalnim, i članovi ovake porodice obično ne nadniče, Domaćina koji ima od 6—8—10 desetina zemlje na porodicu — po nemačkom merilu — smatra se domaćinom srednje ruke, koji radi za prodaju i drži nadničare, Odnosno Danske, sami naši seljaci, koji su je posetili 1920, pričaju: »Nas su privlačila gazdinstva sa 5—7—10 desetina zemlje, koliko i u nas u Rusiji pada na „dvor — seosku porodicu«, pa se opisuju nekolika takova gazdinstva koja prekrasno hrane svoje vlasnike, te ovi žive nesamo imućno nego — sa Sdledišta naših seljaka — čak i raskošno,

Za dodina Revolucije mi smo pošli putem energične racijonalizacije seljačkog gazdinstva; ali se plodovi otuda mogu očekivati tek kroz deset-dvadeset čodinš, Stoga su u onim krajevima gde se oseća jako agrarmo prenaseljenje poduzete mere preseljavanja jednos dela seljaštva na slobodne zemlje, — u Sibiriju ı druge predele,

Što se tiče iskorišćavanja zemlje, napomenućemo — prema popisu seoske privrede u 1917, koji se ne može smatrati potpuno uspelim, — da su u Evropskoj Rusiji pet sedmina sve seljačke zemlje obuhvatile forme zadrugarstva, opšleš iskorišćenja. Veći deo seljačke zemlje još i danas ostaje pri takom »obščinom«-zadrugarskom obdelavanju, sa podelom na »hutora i офгиђа«, |, ј, dodeljivanje zemlje domaćinima u ličnu svojinu, koje je otpočelo u Rusiji posle Revolucije 1905. uz pripomoć Vlade, Ova je želela da s pomoću »hutora« i »otruba« stvori »jake« seljake, na koje bi se mogla osloniti u svojoj borbi sa siromašnijim, revolucijonarno raspoloženim slojevima seljaštva. Od 1907 do 1916 odeljeno je od zadrugarskih zemalja

179