Nova Evropa

za »hutore« 1 »офтиђе« 16,825 Ћћ јада ћеКфага, vlasnicima kojih je bilo više od dva milijona, »Hutor« je sličan evropskoj ili američkoj »farmi«, — zemlja se nalazi u jednom kompleksu, i na teritoriji hutorske zemlje nalaze se potrebne zgrade za gazdinstvo i stanovanje; kod »otruba« se zemlja takodjer nalazi u jednom komadu, i u jednoj medji, ali su kuća i ostale zgrade potrebne gdazdinstvu u selu, I »hutorjanin« i »otrubnik« kao vlasnici mogu svoju zemlju prodati, založiti, pokloniti, Pri »obščinoj« podeli zemlje, član zadrušče зато iskorišćava zemlju i ne može je ni prodati, ni pokloniti, ni založiti, Deoba na »hutora« i »otruba« nastavljena je i za Revolucije, ali u znatno manjim razmerama, — tako naprimer u ЕЗЕЗЕ, ха 60dine 1919—1926 uključivo, odeljeno je zemlje »na hutora i oftruba« oko 4% milijona desetina, što iznosi za sve ove godine samo 3,9% svih zemljeuredjivačkih radova po RSFSR. U zapisnicima XV Konferencije Svesavezne Komunističke Partije (održane u decembru 1927) nailazimo na ograničavanje deobe zemlje »na otruba« i naročito »na hutora« i na potpuno sprečavanje ovakogs dodeljivanja u slučajevima kad to vodi koristi zelenaških (»kulačkih«) elemenata. Treba podvući, da je pod ovom parolom vodjena celokupna sovjetska politika zemljeuredjenja za poslednjih godina,

Rekli smo već, da je dorevolucijonarno iskorišćavanje zemlje bilo komplikovano lošim ustrojstvom, i da su u procesu racijonalizacije seljačkog gazdinstva radovi u pošledu ustrojstva zemlje zauzeli prvo mesto, Pod ustrojstvom zemlje treba razumevafi nesamo niz mera kojima je svrha stvoriti što podesnije uslove za vodjenje seoskog gazdinstva, nego i sve one mere koje imaju da regulišu odnošaje medju pojedinim Srupama korisnika zemlje, na osnovi postojećih zakona i pravnih noram4. Istorija ustrojstva хетје геуојисјопагпоб perijoda ima iri Slavne etape: 1) 1917 i 1918, kada se u zakonu i u ustrojstvenoj praksi javljaju načela ravnopravnosti uživanja zemlje; 2) 1919—1922, u kojima se energično kultivišu kolektivne forme iskorišćavanja zemlje i gazdinstva (što potpuno odgovara epohi »vojničkog komunizma«), i 3) etapa od kraja 1922 {formalni momenat — izdanje zemaliskog kodeksa, 30, oktobra 1922) pa sve do danas, kada se prestalo sa obaveznim izravnavanjem zemlje medju opštinama {»volosti«) i selima, pa prešlo na slobodno ustrojstvo zemlje.

Ustrojstvo zemlje skupo košta. Osim toga, vrlo je mali kontingent geometara, a često ne dostaje i potrebnog instrumentarija. Sve to, razume se, usporava radove, pa i kraj najintenzivnije8 rada tehničko izvršavanje zaostaje za potrebom. Evo podataka šta je uradjeno na tom području u RSFSR za pet godina:

180