Nova Evropa

бралним и фрагментарним страницама европских писаца, тако да овај Ченгов смирени глас долази као топао вјетар с Истока, да нас понесе и одушеви својом вибрацијом благости и љубави. И сам академик Пол Валери (Раш УМајегу), који је написао намјесто предговора неколико интелектуално њежних и прецизних страница, истиче, како Ченг Ченг није могао да се боље представи европској публици него у овом облику, обвијајући око осјећаја Мајке — давно већ заборављеног на агностичком и материјалистичком Западу — дубоко проживљеним заносом величанствену и готово религијозну ореолу. „Узети тако њежну и потпуне љубави достојну мајку“ — каже Валери — „за тумача властите расе пред људским родом, то је тако тачна а ипак тако неочекивана идеја, да је немогуће а да човјек не буде заведен, управо опчаран“,

Чеенгова је мајка, дакле, једна проста жена, која живи у срцу старе Кине, те која је основним носиоцем читавог живота у томе народу. „Породица је“ — каже Чевг — „право жариште китајске цивилизације“; а у томе је жаришту мајка једина доминантна личност, око које се креће читав живот породице, дакле и цијеле цивилизације. Мајка је традицијонални угао на коме све почива, породица и преко породице читаво племе, «т15 4, односно колективност, као најсавршенији успон китајских социјалних односа, Суштина читаве мудрости Ченг Ченгове мајке, која је уједно и мајка патријархалне Кине, сусреће се у дубокоме и крвавоме искуству које живот у своме комплицираном развоју, пружа свакоме створу. Ченгово је причање директно извучено из тога животног искуства, па пренесено на хартију, луцидно, у смиреном расположењу и без високо реторског излагања, Када Ченг прича прве болове своје Мајке у дјетињству, док је она — према неизбјежним законима традиције — морала да си пушта спутавати и деформисати ноге, он то чини у форми пригушеног јецања, и тако да се пластички осјети покорност и фаталистичка резигнација Мајке. Када се живот компликује, он га описује живо, износећи изненађење и бол првих дана у кући очевој. Односи, односно сукоби, између мајке и очеве мајке описани су драстички реално, и они назначују уједно сукобе двају менталитета, Очево одлажење из куће, његова неприсутност, скопчана са зарађивањем круха у далекој покрајини; а онда изненадна вијест која мајци јавља смрт њена мужа и дјеци смрт њихова оца, и празнина која се — у виду притајена полукруга формира у ожалошћеној кући; напокон, нагло пропадање цијеле породице, — све је то изнесено декоративно и у символима. Мајка не може више да кроји дјеци питорескне китајске хаљине из скупоцјене јапанске свиле, па их задовољава једноставном храном и обичном одјећом. Утисак који на дјецу остављају сви они обични догађаји, који су у својој свагдаш“

202