Nova Evropa

ске фамилије, учествовао је у револуцијонарним и радничким покретима нове Кине још у својој раној младости, тако да је као пучки учитељ — ђак језујита — био неко вријеме и сам вођа радничких организација и организатор појединачних пучева по кантону. Али убрзо, заморен оваким завереничким животом, Ченг Ченг оставља Кину ибјежи на Запад, Од првога свог сусрета с Европом, па до прије неколико мјесеца, он је остао посве непознат свијету, зарађујући себи хљеб час као мануелни радник час као помоћник по разним радњама, да би уз том преко тога могао да слиједи предавања по школама и универзитетима, Тај узнемирени и узбуркани живот лутања изазива у њему психичке перипетије, које сасвим логично траже своје књижевне реализације. Али Ченг Ченг презире хартију и књижевне ореоле, — живот је његов неисписана одисеја патње, биједе, оскудице, и невоље. Одолијевајући искуствима и азвантурама живота и средина у којима се креће, кроз читаву младост, далеко је он од тога да на хартију преноси своје многобројне доживљаје и импресије; али глад, и физичка потреба да се даље не опире, силе га да пише,,, ___Еегова „Моја Мајка“ („Ма Меге, ргејасе де Раш Мајету", Париз, 1928) први је свезак нашироко засноване серије књига, у које има да се заокружен сручи читав комплицирани живот овог младог Кинеза. У уводу овој првој свесци, циклуса „Према јединству" („Мега ип6"), овако биљежи наслове сљедећих свезака: „Моја Мајка и Ја", Моја одисеја по Европи“, „Исток и Запад“, „Јединство и солидарност", који имају да дођу за овим првим свеском, Читав садржај ових топло и маркантно израђених страница може да се исприча у неколико потеза, па ћемо то овдје и учинити, да би читаоцима постала јасна и интимна намјера пишчева, Форма коју је Ченг Ченг узео за свој циклус прича сасвим је једноставна и готово примитивна, тако да се у тој својој примитивности приближава једноставности народних прича. У ствари, тај је облик доиста блиско сродан са ненамјештеношћу и спонтаношћу китајских пучких приповједака, на којима уосталом почива и читава китајска стара и млада умјетна књижевност, Тако, да би ефекат искрености и неизвјештачености био директнији и природнији, Ченг Ченг пушта да сама Мајка, његова мајка, говори у првоме лицу, и да сама, без икакве књишке афектације и подражавања емоцијама, исповиједа свој живот, онако како је овај текао из најудаљенијег дјетињства па до свог зрелога доба. Ченг Ченг је, у ситуацији аутора, само заљубљени и одани син, који кроз најраније, дјетинско и дјечачко, сјећање оживљава ове мајчине приче, везујући их за лирске и мислене коментаре, у хармоничну синтезу једне човјечанске осјећајности и исповијести, Одавна се осјећај људскога и спонтанога не опажа изразито по церепп А

201