Nova Evropa

тонажа представља према светском прекоморском робном промету (роби која се има транспортовати морем) исто тако предмет за берзовно изравнање као и девизе, хартије од вредности, и т, д.. На поморским берзама нотира понуда тонаже и количина робе за експорт, па се цена светских поморских подвоза равна према односу једне и друге понуде, односно потражње; тенденца у порасту светске прекоморске трговине одмах се осећа у цени подвоза (као што је био случај например почетком ове године). Подвоз је дакле интернацијоналан, расте и пада као валута, мења се према смеру путовања (и још понеким околностима); друштва која одржавају линијска путовања обазиру се добро на берзовни курс подвоза, па одређују према њему свој властити подвоз, који је често скупљи од оног на берзи, ради тога што линијски бродови представљају већу сигурност робе, што им се зна дан доласка у луку одредишта, и т. д. И слободни бродови („јгатарз“) се држе берзовног курса, или — у ретким случајевима (код мањих, лошијих бродова) — иду испод тога курса. Али се опрезан трговац нерадо користи тим предностима, јер зна да му роба на таковим бродовима није тако сигурна, да може имати знатног закашњења, и слично; нарочито ако се ради о грчким или талијанским „татрз“, који су од великих британских осигуравајућих друштава искључени из светског поморског осигурања (клаузулом „excluding Greeks апа Наћапз"). Напоредо с оваким развитком модерног бродарства дошло је до субвенцијонирања бродарства од стране држава које су у развитку свога бродарства виделе услов за своје економско јачање и за одбрану својих интереса на мору. То субвенцијонирање проводило се је на разне начине, Углавном, или је држава привилеговала становито друштво, учествујући у њему својим капиталом и надзором (Цоуд), или је подупирала више друштава, плаћајући им одштету за одржавање становитих редовних линија за које би она имала политичког или привредног интереса. Тако видимо, например, у Италији, петнаест субвенцијонираних линија према источном Средоземном Мору, које за Италију има специјалну политичку и привредну важност, док према западном Медитерану не постоје више од две талијанске линије; исто тако налазимо неколико талијанских редовних линија на Јадрану, које су посве пасивне,

Нормални одушак привредне активности и експанзивности једне земље на мору не могу никако да буду „татрз“ (бродови слободне пловидбе), јер су они и сувише интернацијонални, Многи наши слободни пароброди, например, не виде наше луке ни за више година, — они врше транспорте, рецимо, између британских и америчких лука, између холандских и афричких лука, и т. д.. А стварање привредних веза са ближим земљама с помоћу туђих линија био би

216