Nova Evropa

свих регулисати једино међудржавно право. Услед тога су млетачке земље и делови сухе територије на источном Јадрану из године у годину постајали све већи анахронизми, преко којих је Наполеон могао олако прећи; па кад је у Кампоформију пристао да Аустрија удружи млетачке приморске области са ближим залеђем Словеније и Хрватске, био је тиме гигантски тисућлетни окршај довршен, Аустрија је постала јадранском силом, а трговачки промет Истре и Далмапије кренуо је аутоматски у правцу „безисторијског“ Трста, који још 1847 узнемирују Млечани погрдним речима „са ђазтагда“, „emula di Venezia".

Једва су осам година Далмација и Млетачка Истра уживале предности и угодности мира у Кампоформију. Тешка срца морао је Беч пристати, у Пожунском Миру, да те пределе драгоцене обале поново врати, Исти Наполеон, који је 1797 збрисао са карте Млетачку Републику, успоставио је сада на Јадрану раније поседовно стање, а све добијене покрајине присајединио је својој краљевини Италији. Ипак његову географском смислу тај од њега самога обновљени сукоб није био по вољи. Још у Пожуну показивао је он апетит за целим Приморјем без прекида; а нарочито је чезнуо за Трстом, који је морао и против воље оставити Аустрији, Зато је сада његово далековидо око узело то место као објекат за нове освајачке циљеве, Као што је у Кампоформију решио био сукоб географског простора у корист своје противнице Аустрије, тако се сада одлучио да га обрати у своју корист, Најпре је изнео питање ректификације италско-аустријске границе на територију Горице и Градишке, Цар Фрања послао је у Фонтенбло младог Метерниха, да с Наполеоном склопи конвенцију о разграничењу, 10. октобра 1807, Како је непријатна била Наполеону растрганост његових поседа на источном Јадрану, показује очигледно члан 4, те Конвенције, који гласи: „Ради везе провинција краљевине Италије, које леже на десној обали Соче, с Истром и Далмацијом, и одатле опет натраг до Соче, постојаће војничка цеста. Споразум у погледу те цесте приложен је овој листини.“ А чланом 5, исхођен је слободан пролаз руских чета кроз аустријске покрајине у Италију. Конвенција у Фонтенблоу, међутим, била је Наполеону тек први корак на путу ка постигнућу циља, Из упола решеног питања црпао је он одмах снаге за своју трећу навалу, ону која је завршила мировним уговором у Шенбруну, 14, октобра 1809. Та је навала била толико силна, да је њоме добио несамо давно жељени Трст него и половину Словевеније и Хрватску до Саве,

Још пре Пожунског Мира саветовао је Таљеран Наполеону, да обнови млетачку државу, али тако да ова обухвати све покрајине на Јадрану. И одиста, тај освајачки циљ На-

234