Nova Evropa

бадава од оних који су јој служили имајући отуд и неке материјалне користи. Та се деоба спроводи у целоме свету, па ћемо је и ми морати усвојити; утолико пре што је, по нашем дубоком уверењу, један од главних узрока вечите, па и данашње, Матичине кризе у томе, што се у Матици не зна „ко пије а ко плаћа“, т, ј. што се не организује посаоу њој тако, да се зна ко служи за плату а ко из почасти, и шта се може радити за новац а шта бадава,

Али, да се вратимо Споменици. Пошто је Васа Стајић завршио са Змајем (остављајући Тихомира Остојића, вероватно, за идућу Споменицу, о Двеста-годишњици 7), наставио је Љубомир Лотић — захватајући врло издалека (чак код Светог Петра „који неће да води своју матер у рај“) — са „добротворима Матице Српске и њиховим задужбинама", Он је још више раширио појам о заслужности, па је добротворе Матице Српске сврстао у шест категорија, убрајајући међу њих чак и „њене чланове који уплаћују чланарину и долазе на њене главне скупштине, узимајући од себе за то новац за пут и доносећи своје знање да ју саветовањем подигну на што већу висину“, — као што је то, тако лепо, показала последња Скупштина.,, Овај тон и стил, и дух, надмашио је онда само још идући сарадник ове Споменице (Др. Милан П. Костић) својим чланком „Стипендисте Матице Српске".

Писац чланка о Матичиним стипендистима у овој Споменици схватио је свој задатак необично озбиљно, управо трагично. Тешко да и у једној „бранжи" — рачунајући ту и генијалне Југословене свих времена — имамо тако помно обрађен и луксузно објављен статистички материјал као ево сад овај о Матичиним питомцима, Чега и кога ти ту нема, од „опћих прегледа“ и „карактеристика“ до „детаљних статистика" и данашњих стипендиста! Просто већ не зна, коју још рубрику да отвори и куда да их дене, да би их потомство могло посматрати са свих страна и у што повољнијем светлу, „Године 1876 прешло је руковање задужбином Саве Текелије са Матице Српске на Српско Православну Црквену Опћину Пештанску. — Према томе, у овом прегледу стипендиста Матичиних, питомци задужбине Саве Текелије од 1838 до 1878 увршћени су међу Матичине питомце, Сви остали Текелијанци који су уживали Текелијанум после 1878, не улазе у обзир код овога прегледа. Ипак“, — писац очигледно не може да одоли срцу, — „у додатку овога чланка“ саопштава се „именик и свих осталих Текелијанаца, од 1878 до 1914". Да би их било више! Тако, на педесет ових лепих великих страна од по дванаестину квадратних метара са 45 широких редака, жонглира овај бивши Матичин стипендист са својих 534 друга на све могуће начине, силазећи до у најмање појединости,

252