Nova Evropa

Јадран-Соча, и Наполеон,

(У Љубљани се спремају да ових дана, 13, октобра, — на 120 година након проглашења Наполеонове Илирије, „Ртоусезг Шупеппез“, — свечано открију Споменик Илирији, за који је учинио нацрт наш чувени мајстор-архитект Јосип Плечник, Споменик ће стајати посред ново регулисане Вегове Улице, на данашњем Валвасорјеву Тргу, који ће добити ново име: Илирски Трг. Доносимо тим поводом чланак нашег словеначког сарадника, Г. Дра. Руса, као прилог политичкој географији наше отаџбине.)

Ако изузмемо две краткотрајне окупације, последице ратних похода (Французи су држали запоседнутом Љубљану првипут од 1, априла до 8, маја 1797, другипут од 28, новембра 1805 до 4, јануара 1806), вал Наполеонова освајања Европе приближавао се словеначкој земљи сразмерно доста полагано. Тај вал из Француске долазио је к нама сваки пут преко Северне Италије,

Прва Наполеонова државна творевина, која нам се тако из Италије приближила, била је Цисалпинска Република, коју је Наполеон образовао с оне стране Адиже тиме што је спојио Ломбардију са годину дана раније створеном Републиком Циспадском, Истодобно крвави Веронски Ускрс дао је Наполеону повода да објави 1, маја 1797 рат и старачкој Млетачкој Републици, чије је покрајине запосела, у смислу уговора у Леобену (односно Кампоформијуј, Аустрија, у замену за Франпуској уступљену Ломбардију.

Још у Линевилу (9, фебруара 1801) обећао је Бонапарта, да Француска и Аустрија никад неће бити једно другом непосредни суседи, него у најгорем случају тек посредно преко суверених државних творевина (е[а15 tampons), Тиме, међутим, што је 26, фебруара 1802 прихватио председништво Цисалпинске Републике, а још више својим крунисањен за краља Италије у Милану 26. маја 1805, прекршио је ово своје обећање: увећана Француска постала је на Адижи суседом Аустрије, На тај начин је словеначка територија за кратко време (1797—1805) изгубила улогу граничне аустријске покрајине, и нашла се између земље немачко-маџарске и талијанске, Први званични акт Наполеона као председника Цисалпинске Републике, било је, да је ову државу прекрстио у Републику Италију, учинивши један срећан потез, те удахнувши старом географском и етнографском имену нову садржину, која је постављала велики програм нацијоналног јединства и независности Треће Италије. Широки географски појам имена Италије био је Наполеону уједно и програм за најближу будућност, при чему му је била на сметњи у првом реду моћна Аустрија, па је настојао њене погледе сврнути према Истоку,

231