Nova Evropa

osobito s kraljevskim srbijanskim pograničnim časnicima Kostom Тодогоvićem, Mitom Pavlovićem, Čedom Popovićem, i narodnim poslanikom u lžicama, nadalje pripravljanjem ustanka i bunjenjem naroda u Bosni i Hercegovini, snubljenjem za četničku srbijansku službu ili vršenjem same četničke službe, uhodjenjem, posredovanjem u pismenom i osobnom saobraćaju izmedju povjerenika i izvršnih odborš& »Narodne Odbrane«, i uopće podupiranjem svakoga poduhvata koji bi doprinio veleizdajničkim ciljevima »Narodne Odbrane«, naročito sistematskim revolucijonarnim rsdom u društvima »Soko«, »Pobratimstvo«, »Prosvjeta«, Zemljoradničke Zadruge, kojima je glavna svrha bila da podupiru gore označeni vcleizdajnički cilj »Narodne Odbrane« — ·

Dakle, ceo kulturni, prosvetni, i nacijonalni pokret našega elementa u Bosni i Hercegovini, austrijske vlasti označuju revolucijonarnim i veleizdajničkim,. Sve to dovode u vezi sa postojanjem jedne organizacije koja je bila u Srbiji, a koja — kao javna i poznata — beše, u očima austrijskih vlasti, opasna za nju, Reč je o »Narodnoj Odbrani«, Kakvim dokazima, i kakvomargumentacijom, austrijski sud utvrdjuje krivice optuženih, i čime pravda njihovo kažnjavanje? — Rasmotrimo i to,

Sud u Banjoj Luci, dajući razlođe za osudu, trudio se da ih što više i Što jače obrazloži i dokumentuje, Razlozi sudski imaju, kao početak, »uvod«, koji glasi u svome prvom delu:

UVOD,

Historijski predled (1875—1914),

Dne 9. jula 1875 nastadoše nemiri u Nevesinjskom Kotaru radi nasilnog i nepravednog naplaćivanja poreza, i proširiše se doskora i na Bosnu, Вића uzimaše sve veći mah, jer Turska, imajući tu jedva 1800 vojske, ne bijaše kadra da je uguši Već su onda buntovnici tražili pridruženje Srpskoj Kneževini, a srpska Skupština se pokazala pripravna da prinese svaku žrtvu za svoju ugnjetavanu braću. Buntovnici su izdali na Veievlasti memorandum, u kome su prikazivali svoje jade, Na poticanje Austrije, uz pomoć Njemačke i Rusije, 13, februara 1876 udovoljila je Turska donekle njihovim zahtjevima, Ustaše se nezadovoljiše tim reformama, i zatražiše da se turska vojska povuče, a !/s zemlje da se »begovima« oduzme i kršćanskim težacima podijeli,

Medjutim bukne Tursko-ruski rat, 1877—1878, koji se nesretno po Tursku svrši, Hegemonija na Balkanu bila bi Tarskoj oduzeta i potpuno prenijeta u Petrograd, da se nije Engleska umiješala, koja San-stefanski Mir nije htjela priznati, te se pripravljala na rat protiv Rusije, Pošto je i Austro-Ugarska zastupala stanovište, da se status quo Turske Carevine, stvoren 1856, može promijeniti samo po sporazumu Evropskih Velesila, došlo je do Berlinskog Kongresa (1878), na kojem je Austrougarska Monarhija dobila ovlašćenje da okupira Bosnu i Hercegovinu, koje ostadoše dijelovi Turske Carevine pod suverenitetom sultanovim, koji ne bješe kadar održati mir, Premda su balkanske države, naročito Crna Gora, Srbija, i Rumunjska, zaključcima toga Kongresa zadobile slobodu i teritorijalno se povećale [Crna Gora dobi više kofareva i luku Bar sa 4700 m3, Srbija okružja Niš, Pirot, Vranje, i Toplicu, s površinom 11.000 m?}), nijesu se potpuno zadovoljile, naročito ne Srbi, Oni postadoše podijeljeni na crnogorske, srbijanske, turske, i austrougarske Srbe, Jasno je da će nastojati postići što. sada nijesu postigli, čim zato bude prilike,

Nezadovoljena ma Berlinskom Kongresu, želja balkanskih naroda za narodnim ujedinjenjem ·povod je Srpsko-bugarskom Ratu (i885), koji se Bukureškim Mirom (3, marta 1886), svrši za Srbiju, premda kod Slivnice

368 –