Nova Evropa

Ради тога је нензбежно, код нас као и у иноземству, изналажење нових прихода, који наравно не би превише теретили поједине привредне гране и њихове носиоце. Али се средства морају наћи, јер се иначе мора прибегавати летећим дуговима, што је најгоре решење од свих решења. Равнотежа буџета први је предувет за нормални развитак привредног живота. Данас је немогуће и помислити да би се летећи дугови могли покривати иноземним зајмовима. Иноземство, уколико је уопште вољно да даје зајмове, даје их у продуктивне сврхе, у првом реду за инвестиције, а никада за покриће дефицита; оно данас упорно тражи, да се властитом снагом и енергијом постигне стварна равнотежа буџета, а тек онда да се прилази тражењу и употреби зајма. Ми смо раније у том погледу много грешили. Држава је, све до пре кратког времена, више трошила него што је примала, а дефицит се покривао на тај начин да држава није удовољавала једном делу својих обавеза. Једноставно није плаћала. Тако су настали »летећи« дугови, који су много сметали нашој привреди. Многа подузећа потраживала су од државе и до сто милијона динара. Утеривање је ишло веома споро и само деломично, па су многа подузећа ради тога дошла у потешкоће и морала ликвидирати. Тако је Шведски Зајам (од 22 милијона долара) утрошен искључиво на ликвидацију обавеза из ранијих година. Па ни тај износ није достајао. Да није било тих ранијих обавеза, ефекат овог Зајма био би сасвим други: тим износом могли смо већ пре годину дана решити питање валутне реформе и ликвидирати добар део државног дуга код Народне Банке; или смо могли дотерати наш саобраћај да далеко боље одговара потребама наше привреде. i

Ефекат реформе пореза, према Закону од !. фебруара 1928, био је повољан. Приходи од пореза били су већи него што се очекивало. Ако ова ситуација потраје, државне финансије биће у далеко бољем стању и држава ће на време моћи удовољавати свим својим обавезама. У противном случају, треба наћи начина да се дође до нових прихода. Наша генерација, која је толико доживела и видела прећи преко својих глава, мора бити довољно јака да поднесе још мало напора у правцу дефинитивног сређивања наших државних финансија. Рад који је у том погледу отпочет у години 1929, има се интензивно наставити догод се не дође до коначног циља. Равнотежа буџета — истинска равнотежа — мора бити данас тај наш коначни циљ.

Пе. Иво Белин.