Nova Evropa

фирентинским старинама, или сузе напуштене паланчанке. Зола се бави другим предметима, — он жедно слуша галаму берзе, сурове подземне ударце рудара по мајданима, шкрипање машина. Његово аутопутовање из. Париза у Версаљ није, за њега, само јуначки пикник, него је то један излет у двадесето столеће; и са осмехом он одговара Председнику Аутоклуба: — „Будућност припада аутомобилу. Ја верујем у то. Тешко је данас измерити цели значај таквог проналаска. Али растојања се смањују, дакле аутомобил је нови спроводник цивилизације и мира. Најзад, он ће без сваке сумње повећати благостање... Филип Лебон, године 1798, сањао је о свеопштем благостању. Његов проналазак није никад остварен. Године 1898, Емил Зола отишао је из Париза аутом у Версаљ: Емил Зола говори о благостању, а аутомобил шкрипи и смрди.. «

Далеко смо отишли несамо од пророчанских визија великог енглеског мислиоца, који је тврдио да је »знање cHara« (»kmowledge is фогве«), и од напора маште и рада француског јакобинца проналазача гаса за експлозивне моторе, и од првих неспретних и неукусних аутомобила, саграђених у малим радионицама у којима су били ангажовани релативно незнатни капитали и мален број инжињера и радника, а које су споро лиферовале у малом броју веома скупе и прилично лоше машине. Данашња индустрија аутомобила, то је светска индустрија, у којој су ангажоване милијарде златне валуте, од које зависе милијони људи, и која лиферује за војску и грађански обрт, за индустрију, земљорадњу, трговину, саобраћај и спорт, на милијоне и милијоне разноврсних објеката, — чудеса технике, брзине, јефтиноће, елеганције, — само не истрајности. Јер, лиферовани навелико, израђени у идеалном механизованом процесу, који постаје све бржи и све механичнији, машине нису намењене дугој употреби, него употреби искључиве интензивности и брзине, у којој се лудо и брзо, у ђаволској јурњави, троши и сама машина, и њени градитељи, и произвођачи, и њени управљачи и њени власници, и путници. Брже! Јури! Стигни! Да ли уживања» Да ли богатство» Или, вероватније, јури у правцу катастрофе, у правцу сигурне смрти!....

Не само аутомобил, него и друге машине, као и кемикалије, као и посуђе, намештај, одело, рубље, обућа — све се то израђује у све више механизованом и убрзаном процесу. Аутомобил је само символ. Символ механизације живота и културе, брзине и јурњаве у којој се постизавају све већи рекорди. Аутомобилски радник, који беспрекидно ради само један те исти веома ограничен посао, који чини рекордном брзином само један-два-три иста покрета, који постаје човек-машина, или тачније један делић,

69