Nova Evropa

венских, франкогалских, и нацијонално-јеврејских елемената. Са смислом за поезију, за ритам и риму, он је написао известан број лепих песама, знатним делом мисаоних, у којима је дао јаког израза руском патријотизму, обојеном оштро револуцијонарном бојом. Обрађивао је и друге теме у својим изврсним стиховима. Али је на глас дошао поглавито са својих романа социјално-психолошке садржине, у којима није штедео ни Беле ни Црвене, ни стару ни совјетску Русију, ни модерну капиталистичку и империјалистичку Европу. Хуморист до цинизма, веома оштар и духовит, он нарочито вешто и пластично приказује парадоксе, противречности, наказне појаве и смешне стране живота. Његов сарказам шиба, а позитивних идеала он као и да нема. Стил му је, и речник, веома богат, разгранат, зачињен; али често и манирисан, па према томе, понекад, замара. Велик је мајстор у приказивању психологије маса, живота велеградова у свој њиховој конкретности и детаљима, и зато су његова дела занимљив прилог за филозофију модерне културе. Таква је и последња његова књига »Десеткоњских снагах«, са поднасловом »кроника нашег доба«. a

Јунак ове мало необичне књиге, то је аутомобил. Скромни су били његови почеци: »С помоћу наука и уметности моћи ће да се саграде кола која ће се чудесно кретати, брзо, без коња или других каких упрегнутих животиња«, тако је написао 1618 чувени енглески филозоф и државник Франсис Бекон. А француски јакобинац, инжињер Филил Лебон, при крају ХУШ столећа радио је неуморно на проналаску експлозивног мотора, и патентирао га је 28. септембра 1799. Њему у уста ставља Еренбург ове речи: »Да, то је револуција унела у мене жеђ свеопштег благостања и нови немир. Њена је душа у овим цртежима.« — »Лебон је« — каже писац — »пронашао гас намењен експлозивним моторима. Тако су се на 90 година пре појаве на париским улицама нових невиђених кола у утроби човечанства осетили први сумњиви ударци... — Да ли сте видели на Булвару des Italiens прави аутомобил> — Четири аутомобила!... Једанаест аутомобила!... Читаву изложбу аутомобила!7... То је збиља смак света!... — Не, то је само „крај столећа' (На де чес1е')!... Колико су говорили о царству машина... Машине нису донеле људима ни срећу ни пропаст... Међутим, Зола се попео у аутомобил, који је изгледао неспретан, био доста спор, али ипак доста опасан, и отишао је из Париза у Версаљ... Председник Аутоклуба исправно је назвао Г. Золу „најпросвећенијим савремеником'. И Зола има седе косе, али он је млађи од свог столећа. Он има астму, али се бар труди да баци поглед у ново столеће. Његова браћа књижевници описују хареме Стамбула, љубав међу