Nova Evropa

се сачувало доста сигурних података у првим пописима енглескога земљишног посједа (т. зв. Потездау-ђоок из године 1086). Посљедица је била, да је против све већих захтјева владара за новчаним средствима и против њихових насиља могао устати, и доиста устајао, широки слој пучанства, који је био повезан заједницом повријеђених осјећаја и интереса. Власт краљева, која је тако рано ојачала, изазивала је отпор, а састав пучанства био је такав да је тај отпор имао довољно снажних средстава несамо за одбрану него и за нападај. И тако је та околност погодовала развоју борбе за политичку слободу и изграђивање уравнотежене политичке организације. Тај отпор и та борба-су баш ради тога и постајали све јачима, док су на Континенту замирали, јер није било слободних људи у довољном броју. Друга је предност сразмјерно великога броја слободних људи била та, да је природна селекција спремних појединаца могла изнијети на површину, у поређењу с државама европског Континента, много већи број људи који су били способни за рад и борбу и за вођство државних послова.

Све ове околности учиниле су да је Енглеска, у свом политичком развоју, зарана претекла државе Континента. Енглези су већ у ХИП стољећу досегли прву фазу, која је толико важна и потребна за даљи напредак, а која је тек много касније наступила у других народа европскога Запада: формирање хомогеног народа, у смислу етничком и социјалном. Изврсно опажа Француз Бутми (Вошшту, »Ебшдез де дго сопзиНоппе!«) када вели, да је Енглеска имала срећу да проживи одлучну политичку кризу прије него ли је доба Волтера развило претјерани рацијонализам. Тај почетак, и даљи брзи развој, потпомогнути су инзуларним положајем, који је чувао земљу од сметња нових утјецаја и од ратних пустошења. Тако се напримјер и правни и друштвени поредак могао несметано развијати на почетним германским темељима, док га је на Континенту поклопило и потиснуло Римско Право и феудализам. Јелинек је с правом примјетио, да би војска, а потом и цијели положај Владе, били добили сасвим други значај, да није Велика Британија кроз стољећа сачувана од спољних навала.

Још је један природни фактор повољно дјеловао на развој политичкога живота Енглеске. Оштре климатске прилике нису допуштале лагодан живот у обиљу природних богатстава. Тешким радом требало је истргнути слабо плодној земљи кору круха и друга за живот потребна добра. Стога је разумљиво, да су ти људи пажљивије чували та добра и да су тешко давали један дио од њих за државне потребе. Тако је у питању државних пореза“ долазило до