Nova Evropa

оних трвења и сукоба у којима се постепено изградила узорна политичка организација енглескога народа.

Кад смо овако упознали неколико главних фактора у развоју енглескога народа, моћи ћемо лакше схватити неке значајне црте данашњег политичког живота и уставног устројства Велике Британије. Дуготрајни развој, који није прекидан радикалним промјенама, довео је доисторизма у политичком схватању: поштује се и цијени старина, и уважавају се обзири на прошли развитак. С тим у вези стоји толико разглашена енглеска конзервативност. Енглезу је у нарави да се тешко одлучује на промјене: он ће старе стројеве употребљавати дуже него, рецимо, Америчанин или Европејац с Континента; а у погледу уставнога права и политичкога уређења, та је конзервативност још појачана. Енглезу се чини бољим и природнијим старе уредбе полатано усавршавати него старо рушити и посве изнова стварати. ИМ нама изгледа такво схватање исправно, јер се на тај начин чувају и корисно употребљавају живе снаге из прошлости, док их наш континентални рацијоналистички дух често на своју штету потцјењује, и умјесто савезника буди у тим силама себи непријатеља, који је већ ради тога врло опасан што га занемарујемо и изостављамо из рачуна.

Енглези су, баш због тога духа конзервативности, противници револуције. Њихови крвави преврати прошлих вијекова били су по свом духу конзервативни: они бране старо уређење од краљевских новотарија. Уставне промјене, које су настале услијед тих револуција, нису рацијоналистичка конструкција, која би имала у свему измијенити дотадањи поредак, већ су само силом прилика наметнути исправци и надопуне. Зато најважнији енглески уставни прописи садрже регулисање старога права, или бар то фингирају. При завођењу новина, настоји се доказати да се њима брани или успоставља старо право. С друге стране, Енглези не докидају старих уставних прописа: застарјеле одредбе остају понекад на снази, само се не примјењују; друге опет не долазе до употребе ради промијењених прилика, али још увијек постоји могућност да дјелотворно оживе, — оне спавају, како каже Бутми, зимским сном. Но ипак, крај свега тога, та прирођена конзервативност није спојена са застојем. Практични енглески дух изналази напредна рјешења, маколико да се чувају предајом освећени облици. Тако има прогрес у Енглеза свој посебни, типични значај, значај еволуције. Та еволуција се збива без престанка: Устав је стално у развитку, — он је као живи организам који се сваким часом мијења и изграђује. За разлику од многих устава европскога Континента и Америке,