Nova Evropa

сутној зачараности лежи и сва мистеријозност светских настојања и светских успеха.

Постоји на тој вијугавој и изрецканој, обручастој линији сунчанога и уснулог Медитеранеја једна земља, која је изабрала себи најопаснији и најрискантнији кут, остајући на њему вечно пасивна и реагирајући тек елементарношћу својих материјалних потреба. Та земља, или заправо тај грумечак земље, чува на врхунцу својих брегова још и данас, у тузи запуштених и сломљених фрагмената, у музеалној успомени порушених ступова, највиши духовни успон овога света, синтезу свих његових духовних напора, Акрополу: Порођење Ума, Узлет Европе, Почетак Сазнања. Земља чудна, непротумачива у својој актуелној беди и савременој опустелости. Далеко од тога да буде домом богова и хероја, она је данас једна мучна осама, на којој ограничен скуп људи, морнара, трговаца, и ратара, тражи себи зараде, и помиче се, из дана у дан, претварајући је у сношљиву и трпељиву. Сви књижевни заноси, све археолошке представе, које још и данас стоје непомичне и непроменљиве у нашем одгоју и у нашој цивилизацији, ишчезавају и нестају пред контактом са стварношћу. Добро васпитани путник оставља у своме ковчегу Омира, не служи се Платоном, и тек помало жмирка кроз Плутарка. На Акрополи му олимпијску ширину перспектива и метафизичко победоносно сабрање омета трагика реалности, присутност беде, која допире чак ту до подножја, и у влажним спиљама скрива мизерне дашчаре, са стршећим остацима из којих се помаљају изморена и испаћена лица: импресија глади, мирис смрада и распадања. На Светој Цести, негдашњем ходочашћу фестозних Панатенеја, једна сива и мрачна поворка изгладнелих избеглица, без куће и заклоништа, чека своје земаљско ослобођење. »Код оваког стања ствари«, где се и најситнија успомена меша са закрвављеним призором тешке садашњости, играти се лаганог чичерона и госпара-путника у белим рукавицама, значи у најмању руку бити каменита срца. Чини се да је дошло време, да се и са Акрополе, поред самог Партенона, поднесе нашој цењеној публици културно-психолошки и социјално-економски реферат животно-стварних чињеница, које садржавају егзистенције једне милијонске дискомповане масе коју зовемо новом Грчком.

Мене у овоме часу, поред сјајнога сунца, које се смеје раскошно и пагански страсно над овом трагичном голотињом стварности, и које вас незапажено опија мамилом инерције, опијумом сна и фантазије, мене у овоме часу интересује Грчка као духовна вредност, као један квалитативни елеменат у свом унутрашњем и спољњем односу. Народи вреде

199