Nova Evropa

њих зависним чиновницима, навластито злогласном маџарском котарском предстојнику (»взхобаћтб«). — Кад је, почетком овог столећа, ипак успело једном-двојици сељака да се некако провуку у парламенат, бејаху они тамо, као беле вране, сталним предметом чуђења и поруге. Но ове прве ласте нису дошле на крилима политичких и економских аспирација сељачког сталежа, већ као нумерички незнатна стафажа владајућих странака.

Степан Сабо из Нађатада био је први сељак који је као вођа малопоседничке странке, основане од сељака, постао народним заступником. С њиме почиње освајање терена и брзо продирање маџарског сељаштва, јер на следећим изборима (године 1910) добила је Малопоседничка Странка додуше само пет мандата, али је ова малена група било довољна да, обасјана чаробним сјајем парламентарног форума, пробуди у широким сељачким масама свест политичке власти и подупре настојања којима је Светски Рат дао замаха.

Степан Сабо из Нађатада имао је несумњивих способности, које га учинише погодним за доминантну политичку улогу, али га је трагично притискивала она наслеђена опрезност која је кроз дуготрајно политичко робовање постала главном карактерном цртом маџарског сељака. Вођа се устручавао да пође напоредо са еланом који је обузео био сељачке масе. Држао се стога постранце од оне левичарске политичке групације која је, под вођством Карољијеве Странке, тражила радикалне реформе, а у првом реду остварење аграрне реформе. Чак и тада кад је, на измаку Светског Рата, завитлао јавним животом ветар револуције, до_ пустио је Степан Сабо да буде средством експеримента који је имао да заустави продирање демокрације. Али су догађаји прегазили овај покушај, па је заједно с једнодневном владом грофа Хадика одзвонило и првом министровању Степана Сабоа, а власт је прешла у руке грофа Михајла Карољија. Та судбоносна уздржљивост Сабовљева била је после узроком да није касније — иако се прикључио вођама Октобарске Револуције, па ушао чак и у владу — донео са собом положај доминантне улоге сељаштва, па није представљао ни онај потребни морални ауторитет у управљању реформистичким радом. Морао је стога препустити водећу улогу главном штабу социјалне демокрације, који није имао довољно разумевања за аграрну демокрацију, једино прикладну за земљу каква је Маџарска. Степан Сабо није могао дати ону протутежу која би спречила комунистичку катастрофу; по њему је она премоћна већина народа која се налази у сељачким редовима постала споредним фактором и пуком играчком револуцијонарних вихора године 1918-19,

па је у тој подређеној улози политичке статистерије маџар-

205