Nova Evropa

ско сељаштво преживело бурне догађаје. А истина је и то, да је баш ова нехотична пасивност донела са собом да је сељаштво, са свом виталном снагом своје многобројности, стало у предње линије тада кад су све друштвене класе лежале скршене на попришту јавног живота.

Након промашене прилике, коју је слаби вођа у току поратног преокрета оставио неискориштеном, јавио се поново историјски час, кад је сељаштво у поседу политичке власти имало да олигархичку Маџарску скучи у систем аграрне демокрације. Победоносна протуреволуција, којој су румунски бајунети отворили пут, поклонила се пред политичким значењем сељаштва, и поносна маџарска аристокрација и џентрија била је принуђена да узме на себе малопоседничку кринку, како би се снашла у тада једино могућем страначком оквиру, који је обухватао обновљену малопоседничку странку са програмом аграрне реформе. Степан Сабо из Нађатада поново је тада заузео место вође, али сад већ као првак већинске странке. На темељу тајног и опћег права гласа преплавили су сељачки заступници клупе Народне Скушштине, те су — по својој нумеричкој снази постали господарима законодавства. Опортунистички елементи »апсјеп гебште«-а долазили су тек утолико у обзир уколико их је неопходно стручно знање чинило потребнима. Одговорност за чињеницу, да је ово чедно заузимање терена у току двеју парламентарних сесија помогло староме режиму да у брзом темпу дође у посед читаве власти, терети и опет Степана Сабо из Нађатада, који се није могао ослободити тисућлетних верига маџарске социјалне конструкције, те је оклевајући оцењивао шансе за борбу: док је он оклевао, олигархија је диктирала границе аграрној реформи, и опојивши сељачке масе звучним лозинкама — потпуно их је изиграла при додељивању земље. И толико је знала подврћи себи сељачког вођу, да га је натерала да пристане чак и на укидање општег тајног права гласа и увођење јавног гласања, бојећи се да ће тајно гласање у сељачким рукама бити оно оружје које би се пре или касније осветило несамо олигархији него и самом слабом вођи. |

И за оне услуге које је сељачки вођа учинио олигархији: што је омогућио фалзификовање аграрне реформе и протууставно успостављање јавног гласања, врло брзо га ето стиже захвалност олигархије. Док га је још вођа олигархије, Бетлен, називао »чврстом стеном на којој ваља градити систем«, у исто су време ту стену запљускивали добро уперени мутни таласи, који ће доскора упрљати и лично поштење сељачког вође и учинити га немогућим на министарској столици. Преварени вођа пренуо се тек тада, и увидео је за кога је радио и шта је чинио, па је одлучио да се озбиљно

206