Nova Evropa

Подела кредита Народне Банке, године 1929.

Наша је јавност са нарочитим интересом чекала на овогодишњи извештај Народне Банке. У првом реду, владало је интересовање у погледу територијалне поделе њених јефтиних кредита. Ранијих година замерало се Народној Банци, да она при подели својих кредита не води подједнако рачуна о свим деловима наше државе: док у једном крају даје и шаком и капом, у другом је веома резервисана. М »Нова Европа« писала је о томе, нарочито прошле године пред главну скупштину Народне Банке. Наиме, Народна Банка даје есконтни кредит уз 6%, а ломбардни уз 8%, што «с обзиром на опћу каматну стопу која превлађује у нашој земљи значи да је каматњак Народне Банке за половину нижи од каматњака осталих приватних банака. ИМ то за такозване »прима«-клиенте, док обични привредници морају плаћати још и далеко већи каматњак. Наравно дакле да није свеједно, коме ће и колико ће коме кредита дати Народна Банка: они привредници који су фаворизовани од Народне Банке, тј. који имају њене јефтине кредите, налазе се у привилегованом положају, јер су њихове режије далеко мање, па им то олакшава пословање. А с обзиром на свој привилеговани положај у држави, Народна Банка би при подели својих кредита морала да се руководи искључиво мотивима привредним и привредне структуре.

Прошла година донела је знатних промена у нашем јавном животу, а нарочито је све више долазила до изражаја "тенденција, да се сви крајеви државе сматрају и третирају као једнаки, те да се према томе о свима мора подједнако водити рачуна. Прошле године је међутим код Народне Банке остало прилично све по старом; нарочито је неједнакост у погледу поделе кредита, противу које су се дизале толике оптужбе, остала и даље. Тако је, например, концем 1928 Народна Банка имала пласирано у есконт-меницама једну-милијарду-470-милијона динара, а у ломбарду 254 милијона, илити укупно једну-милијарду-724-милијона динара, а кондем прошле године било је есконт-меница једна-милијарда286-милијона динара и у ломбарду 230-милијона, или укупно једна-милијарда-517-милијона, према чему је наша привреда била прошле године задужена код Народне Банке за преко 200 милијона динара мање него концем 1928. То би значило, да је наше новчано тржиште било концем 1929 много ликвидније него концем 1928. Како је тај есконтни и ломбардни кредит био подељен 1929 године, и колико је појединих фирама уживало кредита концем 1928 а колико концем 1929» — Из извештаја Народне Банке за 1928 и 1929 кредити су били подељени овако (у милијонима динара):

215