Nova Evropa

ruskog izbeglice prema jednoj lepotici Francuskinji, Njegove priče »Ćopavi kapetan«, »Žlatan petao«, i druge, prepune su istog primitivnog organskog osećanja života kojim se oduvek odlikovalo zdravo i muško stvaralaštvo Kuprina. Zanimljivo je, da se u poslednjim svojim radovima, rasutim po novinama i časopisima, Kuprin vraća onoj sintezi spoljnih manira realističkog pisanja, sa nekakim romantičnim sklonostima ka neobičnim ljudima i strasnim osećanjima zapaženim i u njeđovim ranijim delima,

U romantičnom tonu piše ı veoma emocijonalni Ivan Šmeljov, u Rusiji istaknut i poznat pisac blagodareći realističkom prikazu života njegova »Čoveka iz kafane«. Inače, njegovi opisi gradjanskog rata u Rusiji, naročito »Sunce mrtvih«, odlikuju se donekle preteranim patosom i nekako suviše oštrim tonom koji udara po živcima čitaoca, Obilje užasa u »Suncu mrtvih« toliko je da ono već i ne utiče na maštu i na osećanje: dešava se ono što se u kemiji zove »presićenost«a, t, J. čitalac je toliko »zasićen« da više nije u stanju da reagira na sve nove i nove grozne i krvave prizore. Još je manje uspela »Ljubavna istorija« uspomena na jednu mladalačku ljubav,

Poznati autor »Sanjina« i drugih suviše realističkih opisa polne ljubav, Mihajlo Arcibašev {umro 1926), u inostranstvu nije napisao nijedno umetničko delo, jer se isključivo bavio publicistikom i politikom, Isto tako publicistički karakter imaju i zanimljivo za široku publiku napisani romani Eugena Čirikova, čija umetnička vrednost nije velika.

Jedan od najtalentovanijih predstavnika čehovske škole jeste Boris Zajcev, mek i tankoćutan liričar, koji — u verskom odnosu prema stvarnosti — piše u stilu akvarelno8š impresijonizma, On je objavio u emigraciji više radova, od kojih su neki pripremani još u Rusiji. Njegov roman »Zlatne šare« daje sliku života moskovske inteligencije u oči Rata, dok njegov zbornik talijanskih impresija ({>Italija«) i njegove priče i ршоpisi, istina ne unose novih crta u njegovu karakteristiku kao pisca, ali ostaju na ranijem nivou njegova ne suviše širokog ali prijatnoš i savesnog talenta, U poslednjoj svojoj pripoveci, »Ana«, koja je izazvala mnogo vike u emigrantskoj štampi, Zajcev je, umesto običnog vraćanja u prošlost, pokušao da prikaže savremenu Rusiju, u čemu je njegova nesumnjiva zasluga,

Blizak Borisu Zajcevu, po svojoj maniri impresijohizma, Mihajlo Osorgin, izdao je takodjer jedan roman iz života intelektualaca pod boljševicima: »Sivcev vražok« {tako se zove jedna ulica u Moskvi), — to je jedan od malobrojnih književnih radova emigracije posvećenih savremenosti, Obično emigrantski pisci namerno izbegavaju da pišu o Revoluciji i o Rusiji posle Revolucije, tako da celokupna ruska emigrantska književnost ima karakter uspomena o domovini, što svakako pojačava njen lirizam

250