Nova Evropa

1 тејапко ји, Оуо зе naročito zapaža i kod sporednih pisaca, naprimer kodSergija Minclova [koji je bio profesor u Jugoslaviji) i već spomenutog Čirikova,

Donekle posebno mesto medju emigrantima zauzima Todor Stepun, sada po zanimanju univerzitetski profesor matematike u Nemačkoj, sa svojim filozofskim romanom »Nikola Peresljegin«, u kojemu se približuje duhu nemačkih romantika dvadesetih godina prošlog stoleća,

Interesantan je fakat, da se u emigraciji znatno razvio is t orijski roman, Očigledno je da su pisci, izbačeni iz otadžbine talasom Revolucije, osetili želju da se odmore od stvarnosti, pričajući o prošlosti domovine i tudjine, Tako je naprimer Pavle Muratov, koji je sebi stvorio ime još pre Rata velikim putopisom po Italiji i naučnim radom o ruskoj ikoni, dao sada dobar roman iz talijanskog života XVIII stoleća, pod naslovom »Egerija«, Ali se naročito istakao u emigraciji pisac koji se ranije u Rusiji nije pojavljivao u oblasti lepe književnosti — M, Aldano v, sa svojim sjajnim romanima iz doba Francuske Revolucije i Napoleona: »Deveti Termidora«, »Djavolji most«, »Zavera«, »Sveta Jelena, — malo ostrvo«, U njima se ozbiljna sprema istoričara (zanimljivo je, da je Aldanov diplomirao u Petrogradu iz grupe prirodnih nauka) kombinuje sa veštim uporedjivanjem prošlog i savremenog, i isticanjem pojedinih detalja koji pobudjuju čitaoce da se sećaju najnovijih dogadjaja u Rusiji, čime Aldanov unosi u svoje romane elemenat originalne aktuelnosti, Napisani lakim stilom i majstorskom umetnošću, u maniri lake filozofske ironije kojoj nas Je naučio Anatol Frans, Aldanovljevi romani uživaju ogromnu popularnost, Aldanov je ujedno jedini krupan pisac koji se pojavio i formirao u emigraciji,

Kao uvek i svuda, tako i ruska emigracija ima svoje »literarne zadvorki«, za autore bulvarskih romana, ili za dela koja teže za čisto tržišnim uspehom; takva su dela gjenerala Kr asnova (»Od dvoglavog orla ka crvenoj zastavi« imao je velik uspeh), romani gdje Lapo-Daniljevske,i drugi,

Sasvim posebno mesto zauzima u emidrantskoj književnosti jedan pisac koji, po svojim težnjama i po karakteru svoga stvaranja, pripada novoj literarnoj školi, i javlja se čak kao jedan od njenih osnivača, — to je Aleksije Remizov. izvanredan stilist, on se zajedno sa Andrijom Bjelim neumorno trudio — 1 Još uvek trudi — da obnovi ruski jezik iskorišćujući njegove narodne izvore i bogatstvo dijalekata, prostonarodni rečnik i arhajizme narodne književnosti iz starih i najstarijih pisaca, I van Rusije, proteran od boljševika, Remizov nastavlja s objavljivanjem priča, basana i legenada, u kojima su predmeti pozajmljeni iz ruskog folklora; takve su zbirke: »Tfrava murava«, »Tri srca«, »Nikoline priče«, i druge knjige o sv, Nikoli, Oštar i dobar psiholog, koji ide putevima Dostojevskog, Rozanova, ı

251