Nova Evropa, 16. 04. 1930., str. 31

затим оној земљи која је Русима пружила срдачно гостољубље. Други догађај који је дао, како рекосмо, подстрека руском научном покрету, био је Први Конгрес Словенских Филолога у Прагу, 6.—13. октобра прошле године. Приликом овога Конгреса, руски учењаци који су нашли уточишта у Чешкословачкој објавили су четири велике збирке: 1) Зборник Руског Института у Прагу (1), 2) Зборник о Пушкину (издање истог Института), 3) Зборник чланака о Достојевском, уредио Алфред Бем (бивши кустос књижнице руске Академије Наука), и 4) Зборник о Лаву Толстоју, на чешком језику, у којем превлађују чланци руских аутора, а чији је уредник, поред Ђорђа Хорака, Чеха (професора Карлова Универзитета), Еуген Љацки, познати руски књижевник и исто тако професор Карловог Универзитета у Прагу.

Садржина »Зборника Руског Института у Прагу« доста је шарена; у њега су ушли и чланци филозофске садржине (например, Николе Лоског »Однос између душевних и телесних процеса«, и Григора Гурвића »Филозофија права Хуга Гроција«), историјски (веома драгоцене радње Дра. Еугена Спекторског, професора београдског Универзитета, о Чаадајеву, те Дра. Александра Кизеветера, професора Карлова Универзитета, о знаменитом руском историчару Карамзину, Бориса Јеврејинова, о боравку славенофилског првака Јурја Самарина у Прагу године 1867—68), из историје права (два чланка Петра Струвеа, чланак А. Фатјејева, из историје руског сената, Антона Флоровског, о законодавним радњама Катерине П, и т. д.). Питањима историјско-литерарним посвећени су чланци Дра. Владимира Францева, члана Чешке Академије. Наука, »Колар и руски учењаци у Загребу (1840—1841)«, који има као други наслов »Мз историје словенске литерарне узајамности«, и Еугена Љацког »Два начина у литерарној манири Лава Толстоја«, у којој радњи критичар обрађује најмање проучено дело Толстоја »Васкресење«, те карактерише стваралачку методу овог писца коме је циљ да у исто време »изненади мисао и узбуди морално осећање«. У другом Зборнику, Љацки је штампао велик рад »Толстој и природа«, у којем истражује уметничка средства која произлазе из његове »природне снаге опажања и непосредне способности перцепције«. Од других руских чланака у Зборнику у спомен Толстоја, веома су занимљива два, чији писци желе да прикажу карактер Толстојеве филозофије: Сергија Хесена »Лав Толстој као мислилац«, и Ивана Лапшина »Метафизика Лава Толстоја«. Нарочито је интересантан овај последњи.

Прелазимо на зборник о Достојевском. Последњих година, литература посвећена овом писцу, и у Русији и у

255