Nova Evropa

затим оној земљи која је Русима пружила срдачно гостољубље. Други догађај који је дао, како рекосмо, подстрека руском научном покрету, био је Први Конгрес Словенских Филолога у Прагу, 6.—13. октобра прошле године. Приликом овога Конгреса, руски учењаци који су нашли уточишта у Чешкословачкој објавили су четири велике збирке: 1) Зборник Руског Института у Прагу (1), 2) Зборник о Пушкину (издање истог Института), 3) Зборник чланака о Достојевском, уредио Алфред Бем (бивши кустос књижнице руске Академије Наука), и 4) Зборник о Лаву Толстоју, на чешком језику, у којем превлађују чланци руских аутора, а чији је уредник, поред Ђорђа Хорака, Чеха (професора Карлова Универзитета), Еуген Љацки, познати руски књижевник и исто тако професор Карловог Универзитета у Прагу.

Садржина »Зборника Руског Института у Прагу« доста је шарена; у њега су ушли и чланци филозофске садржине (например, Николе Лоског »Однос између душевних и телесних процеса«, и Григора Гурвића »Филозофија права Хуга Гроција«), историјски (веома драгоцене радње Дра. Еугена Спекторског, професора београдског Универзитета, о Чаадајеву, те Дра. Александра Кизеветера, професора Карлова Универзитета, о знаменитом руском историчару Карамзину, Бориса Јеврејинова, о боравку славенофилског првака Јурја Самарина у Прагу године 1867—68), из историје права (два чланка Петра Струвеа, чланак А. Фатјејева, из историје руског сената, Антона Флоровског, о законодавним радњама Катерине П, и т. д.). Питањима историјско-литерарним посвећени су чланци Дра. Владимира Францева, члана Чешке Академије. Наука, »Колар и руски учењаци у Загребу (1840—1841)«, који има као други наслов »Мз историје словенске литерарне узајамности«, и Еугена Љацког »Два начина у литерарној манири Лава Толстоја«, у којој радњи критичар обрађује најмање проучено дело Толстоја »Васкресење«, те карактерише стваралачку методу овог писца коме је циљ да у исто време »изненади мисао и узбуди морално осећање«. У другом Зборнику, Љацки је штампао велик рад »Толстој и природа«, у којем истражује уметничка средства која произлазе из његове »природне снаге опажања и непосредне способности перцепције«. Од других руских чланака у Зборнику у спомен Толстоја, веома су занимљива два, чији писци желе да прикажу карактер Толстојеве филозофије: Сергија Хесена »Лав Толстој као мислилац«, и Ивана Лапшина »Метафизика Лава Толстоја«. Нарочито је интересантан овај последњи.

Прелазимо на зборник о Достојевском. Последњих година, литература посвећена овом писцу, и у Русији и у

255