Nova Evropa, 16. 04. 1930., str. 58

бољшевичка диктатура... Потпуно политичко, „руско питање закрило је сасвим Русију... Међутим, на бескрајном простору који износи шести део света, свих ових десет година живело је, радило, и развијало се становништво које броји на 140 милијона и које је уједињено у једну државу. Преко 160 племена и народа учествују у заједничком животу, у заједничком изграђивању Русије. Њихов живот, њиховрад,нисупродукатбољшевичкедиктатуре, нису продукат овог или оног режима, него резултат компликованог историјског процеса и оригиналних географских и економских чињеница« (»Руски Архив«, свеска | у чланку »Наши циљеви«, ТУ). |

Гледајући тако на Русију и њене проблеме, у перспективи компликованог историјског развојног процеса, демократска струја око »Руског Архива« нема — према томе намере да излази са рекриминацијама противу било којег режима, већ хоће да »покуша показати и приказати праву Русију, у целокупном сјају славе њезина генија, да настоји пронаћи путоказе за њен развитак и да да појам о њеној огромној стваралачкој снази, проучавајући њене историјске путеве, изналазећи под пролазним непролазно...« (Фет). Такав рад — вели уређивачки одбор »Руског Архива« приближиће страног читаоца Русији и руском народу. У нарочитом је пак интересу друштвене струје којој припада уредништво »Руског Архива«, да се југословенско јавно мнење упозна с правом Русијом несамо из сентименталних мотива, него и из чисто реалистичких разлога; наиме, историјски путеви будуће демократске Русије подударају се, по мнењу ове групе, с историјским путевима Јужних Словена. Будућа велика руска демократија и јака југословенска заједница на Балкану, у којој потоњој би имало да буде оживотворено стварно уједињење свих Јужних Словена, имаће уједно заједнички интерес у интегралном остварењу формуле: »Балкан — балканским народима«; али пут до постигнућа овог циља не може бити заснован само »на осећајима узајамне љубави и симпатије, него и на свестраном међусобном познавању«. Да би се дакле ово последње постигло, нашло се читаво коло виђених руских научника, писаца, јавних радника, и познавалаца руске науке, књижевности, и уметности, који се у свом раду и процењивању разноврсних појава руског живота »руководе тежњама ка најпотпунијој беспристрасности и максималној објективности«.

Ето тако отприлике, одређено и програматски, иступа у свет са својом првом свеском »Руски Архив« године 1928, доносећи већ у својој првој свесци, из пера познатих руских

282