Nova Evropa

бољшевичка диктатура... Потпуно политичко, „руско питање закрило је сасвим Русију... Међутим, на бескрајном простору који износи шести део света, свих ових десет година живело је, радило, и развијало се становништво које броји на 140 милијона и које је уједињено у једну државу. Преко 160 племена и народа учествују у заједничком животу, у заједничком изграђивању Русије. Њихов живот, њиховрад,нисупродукатбољшевичкедиктатуре, нису продукат овог или оног режима, него резултат компликованог историјског процеса и оригиналних географских и економских чињеница« (»Руски Архив«, свеска | у чланку »Наши циљеви«, ТУ). |

Гледајући тако на Русију и њене проблеме, у перспективи компликованог историјског развојног процеса, демократска струја око »Руског Архива« нема — према томе намере да излази са рекриминацијама противу било којег режима, већ хоће да »покуша показати и приказати праву Русију, у целокупном сјају славе њезина генија, да настоји пронаћи путоказе за њен развитак и да да појам о њеној огромној стваралачкој снази, проучавајући њене историјске путеве, изналазећи под пролазним непролазно...« (Фет). Такав рад — вели уређивачки одбор »Руског Архива« приближиће страног читаоца Русији и руском народу. У нарочитом је пак интересу друштвене струје којој припада уредништво »Руског Архива«, да се југословенско јавно мнење упозна с правом Русијом несамо из сентименталних мотива, него и из чисто реалистичких разлога; наиме, историјски путеви будуће демократске Русије подударају се, по мнењу ове групе, с историјским путевима Јужних Словена. Будућа велика руска демократија и јака југословенска заједница на Балкану, у којој потоњој би имало да буде оживотворено стварно уједињење свих Јужних Словена, имаће уједно заједнички интерес у интегралном остварењу формуле: »Балкан — балканским народима«; али пут до постигнућа овог циља не може бити заснован само »на осећајима узајамне љубави и симпатије, него и на свестраном међусобном познавању«. Да би се дакле ово последње постигло, нашло се читаво коло виђених руских научника, писаца, јавних радника, и познавалаца руске науке, књижевности, и уметности, који се у свом раду и процењивању разноврсних појава руског живота »руководе тежњама ка најпотпунијој беспристрасности и максималној објективности«.

Ето тако отприлике, одређено и програматски, иступа у свет са својом првом свеском »Руски Архив« године 1928, доносећи већ у својој првој свесци, из пера познатих руских

282