Nova Evropa

Грчку Независност, који је вођен између 1821 и 1828, то је најславнија страна у аналима човечанства. Ја нисам наишао ни на што тако лепа у историји света као на ово херојство које је грчки народ показао кроз ових седам година своје борбе за освојење и за постигнуће своје слободе«. И онда, мало даље, са размишљањем и на начин пророштва: »Победа Грка неће одоцнити. Јер мада је Немеза доста спора, утолико ће она бити славнија. А историчари будућности поставиће савремену Грчку уз бок старој Грчкој.« ИМ то ће бити највеће откровење садашњости, која је већ давно престала да буде неодређена будућност. |

Коста Паламас, Председник Грчке Академије.

(Превео с оригинала, Б. Радица.)

Savremena Grčka.

Dr, Viljem Miler (Miller), dobar poznavalac Bliskog Istoka i niefovih problema, rodjen je u Lejtonu (Engleska), ı član je Kralj, Britanskog Istorijskog Društva, Grčki Narodni Univerzitet dao mu je počasni doktorat pravnih nauka.

G. Miler je napisao veliki broj studija i knjiga o Balkanu, i poimence o Grčkoj, izmedju kojih su najvažnije: »Otomansko Carstvo i Balkansko Poluostrvo« {Kembridž, 1910), koje je doživelo već tri izdanja; »Grčka i Makedonija«, »Latinski Orijent«, »Istorija Grčkog Naroda«; »Grčka« (1928), On je stalni dopisnik engleskog »Morning Post«-a u Atini (od

. 1903) i mnogih engleskih časopisa, G, Miler često posećuje i našu zemija,

Treba da dam skicu savremene Grčke, sa gledišta jednog čoveka koji je ovu zemlju prvi put posetio pre rodjenja čitave jedne generacije, i koji u njoj živi već dugi niz бофпа.

Grci su uživali kroz više godinš& dvostruki blagoslov spoljnječ i unutrašnjeg mira, zaključivši prijateljske sporazume sa svojim dlavnim susedima; a sad su, nakon višegodišnjih raspra medjusobom, o obliku vladavine, uspevši da odstrane vojni uticaj iz politike, opet došli do mira i sloge, i njihova zemlja je napredovala za poslednje vreme bržim tempom nego ranije. Na poslednjim izborima (1928), većina glasač4& izrazila je želju da njima upravlja jedan jak čovek, što bi im dopustilo da se mogu mirno odafi svome poslu bez bojazni da narodno delo prekidaju često ministarske promene ili vojne revolucije.

Sada G. Venicelos ima 190 od 250 poslanika u Skupštini, dok inače u njoj ima samo 18 rojalističkih poslanika, a nijednog

komunističkog, G. Caldaris, šef rojalista, izneo je objektivnu kritiku, koja je bila praktična i patrijotska, i Predsednik Mini-

301 O