Nova Evropa

становника (отприлике), и по површини већа од површине макоје европске државе (нерачунајући ту колоније).

Али, поред општег економског развитка, Унија би учврстила мир на врло немирном Балкану, ограничила трошкове око наоружавања, и пренела виталност балканских народа с поља уништавајућег антагонизма на поље пријатељске утакмице за општи напредак и цивилизацију. На тај начин, Балкан који је досад био огњиштем међународних сукоба, показаће најочигледније пут којим треба да иде човечанство, да би напредовало и приближило се своме идеалу.

Писало се, да би требало да се постигне у принципу економска унија балканских народа, па тек затим политичка. Али, иако је тачно да политичка унија, да би била потпуна и чврста, захтева да буде заснована на заједници интереса, коју може да потпомогне економска унија, не изгледа ми могућно постићи многе услове на пољу економском, ако не иде напоредо и политичко приближење, јер је тешко за сваку балканску државу да ограничи своју нацијоналну економску политику ако није сигурна да представља с осталим државама Балканског Полуострва једно шире јединство, штитећи подједнако сваку од ових. Не мислимо да би било могуће — мада би требало желети — да политичко зближење добије одмах облик федерације. У принципу би оно можда имало облик Друштва Народа на Балкану, или пак једног или више споразума о узајамној сигурности, арбитражи, и разоружању, стварањем заједничког органа за споразум и заједничким иступањем у извесним питањима, као и признање међусобне једнакости поданицима разних балканских држава у економским професијоналним питањима. С друге стране, економско приближење могло би да се прошири у почетку, осим тарифског споразума, регулисањем заједничких саобраћајних, новчаних, и кредитних питања; па би могло ускоро доћи и до оснивања заједничке балканске банке (коју идеју заступа београдски лист »Правда«), као и у одређивању заједничке политике за извесне врсте производа (например, дуван).

Паралелно с овим требало би да иде сарадња за јаче духовно приближење балканских народа, заједничком одгојном политиком (например у питању начина учења историје), приближењем цркава, разменом професора, непристрасном и заједничком студијом балканских проблема, и т. д.. Решењу ових свих питања допринело би много оснивање једног Балканског Института за духовну сарадњу, који је предложен на последњем конгресу Међународне Лиге за Мир.

324