Nova Evropa

Личност Веницелоса и сувише је изразита, и сувише необична, па је управо чудновато како она може да се снађе у границама своје позадине, како може да се прилагоди нивоу своје средине; и како константно не бежи из оквира своје територијалне делатности. Ако се то деси како се уосталом и десило за најзначајнијих година последње светске политике, — онда се она, у своме универзализму, уздиже до изражајности савршене грандијозности. Када, например, Веницелос са странцима говори о проблемима који засецају у општи интернацијонални интерес, он само с напором и с осећањем дистанције прави резерве представника једног маленог народа, да би изрекао максиме које обухватају читаве снопове питања. Разлози овакве његове сложености леже и у непотпуном задовољству Грка са њим, | у недовољним симпатијама његових земљака према њему лично. Они би били врло смирени, нако у ствари несрећни, кад би могли да га дарују странцима, који га обожавају; и они не престају никако да га, у својој политичкој неразмишљености, сматрају артиклом за извоз. Веницелос, напротив, осећајући да су његове снаге повезане за његову земљу, успева да се спусти до њених потреба, и да развија све своје напоре у смеру њених невоља, остављајући у својим мислима за општи проблем човечанства мало времена и места. Ипак увек толико колико његова земља има у томе удела.

Прерано рођен, Веницелос је у закашњењу да у стварању европске заједнице заузме позицију једног канцелара, једног Таљерана Уједињене Европе. Просвећени ум, он главом надмаша политичке личности своје земље, натичући се са неколико просвећених и конструктивних појединаца које, у овоме часу, поседује светски политички аеропаг. Мада се, каткада, у Грчкој уверава да је Веницелос изгубио сваки већи утицај и сваку привлачност на грчко јавно мишљење, он свеједно остаје најкрупнијим фактором у политичком збивању своје земље, па према томе и читавога Балкана. У разговорима са Веницелосом, дотицали смо се готово увек свагдањих, актуелних питања наших односа, унутрашњих проблема Грчке, сређивања балканске мутне атмосфере и њихова рефлекса на европско и светско стање. О свему томе Веницелос се изражава укратко, или нашироко, према потреби, са нарочитим акцентом, који гарантује сигурност. Његов »Пети Палвб«, у коме прима, као код своје куће, препун је политичара, министара, новинара, и депутација, који долазе и одлазе, крећући се тамо-амо и измењујући мисли шапутањем. Председник Веницелос окружен је самим младим секретарима; и Грчка је, уз Италију, земља у којој се на вишим државним положајима сусрећу понајвише млади људи. Добар знак!

292