Nova Evropa

Веницелос прима у тачно одређен сат. Он сам стоји на самим вратима, у сасвим једноставној радној соби, у којој мноштво великих и малих столова сведоче о живом раду, који се ту стално води. Он у свом физичком профилу не одаје нимало старост, ни изнемоглост, а ни дипломатску резервисаност, ни укоченост; он је, напротив, врло живахан и брз у својим покретима. Његова је личност експресивна и динамична. Напреже се да целом својом карактеристичном гестикулацијом пропрати сваку своју реч, сваки свој закључак. Док он говори, он целу своју снагу концентрише у својим проницавим и интелигентним очима, с помоћу којих настоји да одмах уђе у директан контакт с оним који га испитује. Не воли баријере формалности и титула; са једним »тшоп сћет апи« осваја они најубедљивије противнике. У његовим нервозним рукама обрће се стално проблем о којем говори. Веницелос не шкртари речима; напротив, он их сипа као из рукава, и човек се, бележећи их, бори с оловком и с папиром, као и са жељом да га посматра, док им даје облик. Кад говори о тешким животним питањима своје земље, или о решењу избегличког проблема — којим би да крунише државнички рад свог живота —, он је пун човечанског осећања, које превазилази комбинације политичара. Он своју Грчку држи у својим рукама, као Лодовико Моро свој Град, — али не окрутношћу овог последњег, већ ширином погледа једног Перикла, коме само недостаје полуга. Најдубљи суд, који може да се извуче из контакта и из разговора и сусрета са Веницелосом, састоји се углавном у интензивном и грозничавом активизму, који произилази из сваке његове речи, из сваког његова покрета, и онда кад говори о питањима која уско додирују његову земљу. Оптимизам, којим он захвата сваку идеју, сваки свој или туђ напор, и онда кад су ови скопчани врло тешким и сложеним развојем, улива сваком његову слушатељу извесно поуздање и одушевљење, вредно сваке пажње. Револуцијонар Веницелос — и данас, кад га је Лудвиг учинио неокруњеним Краљем Грчке, — остаје у својој суштини незадовољеник, бунтовник, који тражи сву дубину проблема, незадовољавајући се површином ни површношћу. И који има амбицију, да грумечак земље који се зове Грчка преокрене у толикој мери, да се сам не могадне распознати. У азијатско-балканском индиферентизму грчког левантинства, Веницелос представља вечно мобилну, стално покретну и динамичну тачку, која помиче и узнемирује овај меланколични и успавани део света. Профил Веницелоса у овој панорами стогодишњих напора његове земље истиче се у низу карактеристичне тројке: Каподистрија, Трикупис, завршавајући, у заокру-

293