Nova Evropa

Државне финансије Грчке

(од ослобођења до данас).

Међу најближе сараднике Г. Веницелоса на реорганизацији Грчке спада и Г, Вас. Делијанис, који је био дуже времена Директор Министарства Финансија, затим уредник економског листа „ЖопопиКков Таћ!Атотпоз". Изабран је за посланика у Атини приликом последњих избора; 1928 постаје Државни Подсекретар за Финансије, на коме се положају и данас налази,

Финансијска и економска ситуација ослобођене Грчке била је очајна. Седмогодишњи рат потпуно је уништио и опустошио земљу. Рад на поправци рушевина био је тежак и врло истрајан.

Позната је историја зајмова који су закључени на енглеском тржишту, за време Устанка. Али то није много народу користило; напротив, утицало је неповољно на унутрашњу ситуацију зараћене земље. Ако се притоме узме у обзир да је у то доба земљорадња било главно нацијонално богатство — земљорадња у Грчкој састојала се из неговања маслина, смокава, и сличних плодова — за чије је поновно сађење требало много времена, онда свако може лако разумети, како је тешка била економска криза Грчке у време њена ослобођења.

Услед овога, било је тешко за ову младу државу да одговори својим обавезама. Револуција није само причинила штете; она је проузроковала и многобројне ратне жртве. За сиромаштво тадашње Грчке карактеристично је, да влада није могла да исплати ни неколико радника, који су имали дужност да привремено уреде једну просту кућу у којој је живео први Гувернер Грчке (Ј. Каподистрија). Да би из бегао излишне трошкове, он није хтео да пренесе свој намештај из Русије! То је било врло дирљива штедња у администрацији од стране првог Намесника Грчке; али и поред све штедње буџети су завршавани с дефицитом. Ови су дефицити делимично попуњавани даровима Великих Сила и појединих странаца и домородаца. Довољно је споменути, да је Каподистрија понудио држави цело своје покретно и непокретно имање, т. ј. укупно око један милијон франака, и поклонио истовремено 180.000 палми, које му је изгласала Скупштина у Аргосу (1. августа 1829) као апанажу. Исто је тако и велики добротвор Грчке, швајцарски филхелен, Ејнардос, поклонио држави 1827 године 200.000 франака, 1829 — 700.000, и 1830 — 200.000 франака. Грчка Влада имала је, уз то, знатан приход од конфискованих турских имања, а још знатније приходе од помоћи из Француске (8,265.000

343