Nova Evropa

гроша) и из Русије (4,383.206). Русија је нарочито помагала новчано Грчку од 1828 до 1830, и за то време послато је помоћи отуда око 3,500.000 рубаља. Но све ове помоћи и поклони нису представљали знатан и сталан приход. Унутрашње зајмове земља није могла закључивати, нити је могла добити новаца продавањем турских имања, јер је ово претпостављало, између осталог, постојање неког народног богатства, а њега-није било. У таквој тешкој ситуацији, дефицит је био судбоносан. Разлика између редовних државних прихода и целокупних расхода било је најаснијим изразом тешке финансијске ситуације, па је први државни буџет био 25,618.666 гроша расхода, а само 9,589.555 гроша. редовних прихода.

Овакву ситуацију могло је побољшати само закључење једног зајма у иностранству. Такав је зајам и остварен (у висини од 60,000.000 франака), после смрти Каподистрије, за време краља Отона; али како није био употребљен за побољшање народног газдинства, није могао допринети општем благостању земље. Напротив, закључен под тешким условима, он је још више оптеретио државни буџет; закључен уз гаранцију трију Великих Сила, био је везан за судбину краља Отона, и био један од најглавнијих узрока политичке промене године 1843. Иначе, за владавине краља Отона, приходи и расходи државни стално су расли, па су године 1833 редовни приходи износили 7,700.000, а расходи 8,000.000 гроша. Године 1846, приходи су износили 14,515.000, а расходи 14,104.000 драхми. Приходи су углавном долазили од непосредних пореза; тако су године 1840 посредни порези донели десет-и-пол милијона драхми, а директни порези само четири милијона. Ова велика разлика долази отуда, што је народно благо било у земљи, док је покретно богатство било ретко. Порески систем оснивао се на такозваном »десетку«, који је примљен од Турака; а од године 1836 примењиван је и порез на јавне зграде.

Политичка промена од године 18343 значи почетак новог перијода с финансијског гледишта, и завршава се године 1878. Главне карактеристике овог перијода јесу две: незакључивање спољних зајмова, и стацијонарност државних финансија. Важно је, са законодавне тачке гледишта, да је године 1852 изгласан закон о »државном рачуноводству«, који је знатно унапредио администрацију државних финансија. У том перијоду били су следећи приходи и расходи: године 1846: приходи 14,515.500, расходи 14,104.634 драхме; године 1877: приходи 24,732.000, а расходи 41,067.823 драхме. Сразмерно су повећани приходи са 270%, а расходи са 291%. Повећање издатака долази поглавито услед закључених унутрашњих зајмова, и исто тако услед повећања

344