Nova Evropa

Млечани су отоком владали скоро 400 година, а 1797 године замени их — на кратко време — Аустрија. Кад Наполеон (1805) доби Далмацију, цело наше Приморје запоседоше Французи. Али ни њихова власт не потраја дуго, јер их после Наполеонове пропасти поновно замени дустрија (1814). Но зачудо, Аустрија на отоку Хвару није скоро ништа урадила за пуних 100 година свога владања: уредила је само пар обала у лукама и отворила неколико основних школа, и то је све. Није подигла нити једну зграду о државном трошку, нити један пут није уредила, нити једну корисну институцију није установила; уопће, цели је оток напросто запустила, тако да ми још и сада идемо по старим

цестама, које нам Римљани пре две хиљаде година направише. П

Сви ови народи, државе, и културе, оставили су на Хвару — ко више ко мање — својих трагова, који се и данас јасно виде, јер се на отоцима све боље памти и дуже одржава него ли на копну. Ту је кретање и мешање народа спорије и више ограничено, па се старе животне форме тешко напуштају, а нове врло споро примају. На отоцима се културни утицаји чвршће стапају у једну целину, и култура отока често носи на себи јаче знакове разних епоха. Тако је и на Хвару, где се чак и Грка сећају, па их сматрају и неким својим претцима, — као да се не ради о две хиљаде година, него о две генерације. Традиција о њима је још увек јака и врло жива, и сви понешто о њима причају. Тако су неки видели њихове потомке како су лађом дошли да преко ноћи траже и копају благо, које им стари у записима оставише. Други знају где и сада још мора да има грчког блага; а трећи причају о старом Фаросу чуда од богатства, величине, и снаге. Али свему томе дају потицаја и садржаја непрестани налази гробова, накита, новца, ваза, и других остатака грчке

и римске културе, па се због тога присуство Грка на отоку фактично све до данас осећа.

Римљани су, међутим, брже заборављени, иако су својим радом више користили, јер су нам уредили путеве којима се и данас служимо, а и културни утицаји њихови много су јачи. Романско становништво, које за собом оставише, па њихове уредбе, обичаји, католичка вера и црквено-римска организација, већ столећима утичу на словенске досељенике. Многи се од њих, под утицајем свега тога, и пороманише; али ипак већ у првом делу Средњега Века, непрестаним досељавањем Словена с оближњега копна, Романи су увелико били потиснути. Наравно, ни они нису лако попуштали, на-

403