Nova Evropa

рочито откад се у ову прикривену борбу, која се међу два противна табора водила, доцније умешаше и Млечани. Неретљани су ипак остали јачи, и премда су дошли били у једну туђу средину, много културнију и економски јачу, опет су успели да пословене и становнике и сам оток. Јер сви називи хварских поља, брежуљака, вртова и залива, потпуно су наши, већ у првим средовечним записима, — чак и талијански назив Хвара, »Лесина«, неки доводе у везу с нашом речју »лес« (шума)! Па и народна се песма певала на Хвару у најстаријим временима. Ту је и прву нашу песму забележио песник Петар Хекторовић, а ни до данас овде песма није изумрла. Народно је веровање врло јако очувано, па га ни Римска Црква ни туђински утицаји нису искоренили. На Хвару се још увек прича о вештицама, вилама, морама и вукодлацима, и сваки старији сељак или рибар говорио је с њима или их путем сретао. О Божићу се и код нас уносе бадњаци и пред кућама се »коленда«; уочи Св. Ивана пале се ватре, и на разне начине гађа и угарак гледа. Раније је све то морало бити много јаче; чак смо пре доласка Млечана у хварским градовима били много јачи него пре који децениј. Данас је то сасвим друкче, и ми смо, по другипут од досељења, потпуни господар свога краја. Долазак Млечана пореметио је рад Словена и покварио многе лепе резултате, нарочито у већим местима при мору. Млетачки чиновници и талијански досељеници јако су утицали на нашу господу, коју су с планом помагали и подизали, да им доцније служе и у владању помажу. Преко млетачких представника, и преко наше одрођене господе, и великог дела помораца који су отада много саобраћали с Венецијом, уносио се на Хвар туђ, талијански дух, језик, и култура. Наши нижи људи, занатлије, трговци, поморци, хотећи да импонују другима, почеше да опонашају дошљаке и хварску господу, и да се у свему, нарочито у језику, оделе од простог пука, тежака. А наш сељак, иако у многоме зависан од господе и од оних бројних палача-»двора«, власника земље, коју је столећима обрађивао, остао је ипак чист, наш, Словен, и тако нам очувао и спасао овај оток. Наша стара чакавштина доста се кроз то време изменила и примила туђих речи, али ипак мање у селима него у градовима. Уопће, хварска су села давала сирову, отпорну снагу, која је била потребна да се дуга борба с Романима издржи и с успехом заврши. Из хварских села, као и с оближњега копна (већином из РНеретванске Крајине), спуштали су се полагано сељаци у хварске градове, да надоместе изгубљене и даду снаге уморнима. Једино смо тако и могли да истребимо романство Хвара, што нам је од давнина остало, и оно талијанштине што нам Млечани собом донеше.

404