Nova Evropa

Завирићемо, наравно, најприје у Катедралу. Катедрале су понос и урес далматинских градова. Оне су мјерило богатства и умјетничке снаге далматинских градова у прошлости. Читаве генерације, погдјекад читави вијекови, радили су у појединим градовима на томе да им катедрала буде највећа и најљепша у покрајини. Катедрала у Корчули, често истицана у путописној литератури као лијепа међу лијепима, зачудо је маћухински третирана и проучавана у научној књизи. Једва је досада утврђено доба када је она грађена, и одређено којих се умјетничких области утицаји на њој запажају. Ваљда је то било стога што, у истину, Катедрала не одаје, у први мах, јасно одређену стилску перијоду, и не показује чист и јединствен слог. У њој се крижају мотиви апулске средњевјековне умјетности са облицима далматинско-венецијанске готике ХУ вијека. Катедрала у Корчули мора да је грађена, углавном, у ХУ вијеку, а довршена почетKOM XVI, Maja се она обично приписује много ранијем добу, чак ХИ вијеку. Томе вијеку, т. ј. тој најстаријој, првој катедрали, порушеној можда почетком ХУ вијека, када је данашњи звоник стао у негдашњи њезин лијеви брод, припадају само зидови апсида и врата узидана у приземљу звоника. Далматинци воле да величају своју прошлост, и радо претјерују старину својих споменика. Није чудо да се је то догодило и с Катедралом у Корчули; та, град Корчула хоће да је вршњак вјечног Рима, јер је — кажу — утемељен од тројанскога јунака Антенора. »Роз! ПШ стегез haec moenia condidit olim Antenor« (»no пропасти Троје ове зидине подиже некада Антенор«), — тако почиње натпис из године 1592 на градским зидинама (један од више натписа у Корчули, који показује тврду вјеру тога града у своје тројанско поријекло).

Прочеље Катедрале има велике, нерашчлањене површине. Строги и озбиљни изглед особито доњих, старијих дијелова прочеља подсјећа на средњевјековне катедрале у Апулији, поименце на прочеље катедрале у граду Трани. ИМ лавови са јагњетом у панџама, који су се са тла попели високо у зрак на огромним конзолама, познати су мотив са бројних апулских цркава. Иначе, у средњевјековним порталима, лавови држе стражу пред улазом у цркву ниско, ближе земљи. Само горњи дијелови прочеља при врху цркве, богато декорисани забат и велика звакаста ружа, одају, У контрасту са празним и равним површинама већег дијела прочеља, укус и облике раскошне касноготске венецијанске архитектуре. Али и у кићени скулпторски украс "забата увукла су се два чудна мотива, страна и непозната умјетности Венеције, а која долазе у црквеном градитељству Апулије: гротескни слон у лијевом крају забата, и велико људско попрсје испод самога врха прочеља. Слон, звијер далеких и

426