Nova Evropa

У то се вријеме Венеција, са промјенљивом срећом, бори да претвори Јадран у »сшрћиз уепенсиз« (млетачки залив); али се углавном још задовољава тиме да задржи у својим рукама неколико стратешких упоришта на Јадрану, ради осигурања своје трговине у Леванту. Тек године 1420, завладала је Република Св. Марка за више стољећа приморским градовима и отоцима Далмације. Мало потоме је турска најезда парализовала сваки покушај Хрватске и Угарске да поново предобију далматинску обалу. Венеција, ријешена тиме свог давног такмаца за власт на Јадрану, притегла је нато далматинске градове јаче к себи. И управо сада, у ХУМ вијеку, претвара Венеција те дотада на пд слободне градове у поданичке колоније, којима она намеће своје уредбе, своје облике живота, па наравно и своју умјетност. У вези с новим приликама, умјетност у Далмацији напушта мало помало традицијоналне везе и додир с умјетношћу јужне Италије, и раствара се широм утицају венецијанске умјетности. Али y XV вијеку још је јака традиција рада домаћих градитељских и клесарских радиона, још је издашно далматинско тле талентираним домаћим мајсторима. Венецијанска кићена готика достигла је свој највећи успон у дјелима великог далматинског мајстора Јурја Орсинија, који је далеко надмашио своје венецијанске учитеље, браћу Бон. Орсинијева касноготичка умјетност постала је, са великим бројем зграда и споменика који су подигнути у то вријеме у Далмацији, и са бројним домаћим радионама, које су наставиле и свугдје прошириле рад и правац мајстора Јурја, раг ехсеЏепсе стилом далматинских историјских градова. И ето, то комешање историјских догађаја и превирање умјетничких утицаја у Далмацији ХУ вијека, одразује се на Катедрали у граду Корчули. Зато и јесте та Катедрала надасве занимљива и привлачна за историчара умјетности.

Али је корчуланска Катедрала привлачна и за онога који јој приступа без историјско-умјетничког знања. Утицаји разних умјетносних области, облици разних умјетничких школа, паче у унутрашњости цркве и дијелови у разним перијодама безобзирно дограђени, — све се то стапа у јединствену цјелину оном тајном, рекао бих, инстинктивном моћи хармонизовања и стапања разрожних елемената, која недостаје нашем времену, а коју су у највишем степену посједовали стари мајстори. Посјетилац корчуланске Катедрале угодно се у њој задржава, прегледајући разне умјетнине које су ту на окупу. Јер и Катедрала у Корчули, као и њезине лијепе и богате другарице у Крку, Рабу, Задру, Шибенику, Трогиру, Сплиту, Хвару, Дубровнику, и Котору, има малу збирку старина и умјетнина. Над главним олтаром диже се лијепа небница, или цибориј, са кровом на више ка-

429