Nova Evropa

това. Слични су му, у опћој форми, циборији катедрале у Котору и Трогиру. Корчулански цибориј у Катедрали јест, уз свог близанца у цркви Свих Светих у истом граду, по времену и слогу најмлађи у низу тих монументалних олтарских циборија у Далмацији, који сви вуку своје поријекло од сличног циборија у чувеној цркви Св. Николе у Бари у Апулији, камо су одавна ходочастили народ и могућници из Далмације и са Балкана. — На улазу у сакристију узидана су врата, која су однекуда ту пренесена. Она су врло интересантна због посебног сјеверњачког карактера који се запажа у њиховим архитектонским облицима и њиховим скулптурама: Арханђео Михајло на забату тих врата забада врло дуги мач у срце врага, који се гротескном гримасом превија испод његових ногу; на конзолицама пак под надвратником извајана су два дјечака који ударају у бубњић, мјех, и трубљицу. Има у тим скулптурама нешто страно и непознато италској умјетности, а што дјелује као одбљесак доброћудног хумора народа у сјевернијим крајевима Европе.

Приморски градови Далмације нијесу никада били сасвим одсјечени од свијета. Њима пролазе у свако доба странци, и из њих полазе одвајкада у свијет наши људи, особито трговци и поморци. У самостану на »Отоку« код Корчуле видио сам неколико врло интересантних, у алабастру извајаних рељефних плоча с приказом »Муке Господинове«. Те алабастарске плоче припадају скупини радова за које се мисли да су израђене у енглеским радионама XV вијека, па су одатле трговином доспјеле у разне збирке Италије и Европе. Тако има још штошта да разгледа посјетилан Катедрале, који има мало више времена. Да споменемо једноставну али укусну ренесансну ограду испред светишта, камену шкропионицу за свету водицу при улазу у цркву, саркофаг са ликом бискупа на покрову у десном броду цркве, низ дрвених статуд у бифорама средњег брода живо покретних патосом барокне пластике; онда, дрвена сједала кора, која изгледају понајмлађа у низу оних лијепих и карактеристичних споменика далматинских катедрала; па три дрвена кипа на олтару Св. Рока, и више слика венецијанске школе по олтарима цркве; те, напокон, неколико калежа и црквених литургичних хаљина ХМ и ХУГ вијека, са везеним сликама, у похрани у ризници Катедрале.

Мјештани особито радо, и с посебним поносом, показују странцу старинске слике у Катедрали. Велика пала на главном олтару, са Св. Марком Еванђелистом, приписује се Тинторету; на другом је олтару слика Св. Тројства, наводно дјело Јакова Басана; и још једна добра слика, Госпа од Кармена, налази се у цркви, од венецијанског мајстора XVII вијека Ридолфија. Свако повеће приморско мјесто у Далма-

430