Nova Evropa

мору; а мало дана послије бијаше им бродовље сасма уништено у крвавој битци код Лепанта. Али откада су из Рима пренесене у Корчулу реликвије муч. Св. Тодора, и овог свеца учинише Корчуланци заштитником свога града, Морешка се почела изводити 29. српња, на дан кад Корчула слави свог патрона.

Морешка је најинтересантнија историјска игра која се у нашем народу сачувала, и овом приликом укратко ћемо се осврнути на овај древни обичај.

Султан Осман заљубљен је у лијепу булу која чами у ропству црначког краља, а коју је овај на преваран начин отео Осману. Узалуд хоће црначки краљ да задобије њено срце, узалуд је мучи, држи везану веригама, само да ју скрши. Обећава јој све само ако му рекне да га љуби. Она га одбија и заклиње га да ју опет поврати Осману, јер она њега једино воли. Црначки краљ плане на те њене ријечи и одлучи да се бори за њу до задње капи крви. Султан Осман га нападне и започне рат између та два владара ради лијепе буле. На концу, послије љута боја, краљ црначки је свладан и побједнику Осману предаје своје оружје и булу.

Интересантно је то, да је »краљ бијелих« султан Осман, који са својим војницима под турском заставом наваљује на »црног краља« ради »бијеле буле«. Була је одјевена као права Туркиња. Костими »бијелих« и »црних« слични су, само су првих црвене а потоњих црне боје. Играчи који приказују војску »црног краља«, и лице и руке умасте у црно. Костими и једних и других много потсјећају на костиме шпањолских торера.

Зашто ту улази турски цар» На то је питање тешко одговорити. По свој прилици, и то је још највјеројатније, сами су Корчуланци промијенили улогу »бијелог краља«. У Средњем Вијеку то је сигурно био кршћански краљ, који се бори са паганским црним (борба Шпањолаца са Маврима). Морешка је симболичка игра Средњег Вијека, која приказује борбу Истока и Запада, борбу кршћанства против ислама. Дјевојка је сигурно представљала Европу. Али Корчуланци, који су као поданици Венеције били и као бродоградитељи и као поморци и као каменари више упућени на исток, и имали веће везе са Цариградом него са Шпањолском, претворили су бијелог краља кршћанског у цариградског Султана, који се бори са неким арапским султаном ради буле. ИМ тако је садржај игре изгубио своју првобитну лијепу симболику. Игра се састоји од дијалога између Мора, Османа, и буле. Затим слиједи борба: веома фигуративно мачевање у девет различитих фигура. Дијалози су, наравно, већ од старине били у хрватском језику, а тек пред педесет го-

441