Nova Evropa

велики хотел. Домаћи, Рабљани, иду у позадину; град губи свој карактер, и постаје интернацијоналан: наоколо се чује њемачки, чешки, маџарски, француски. Натписи су обично тројезични, као на влаковима; лондинери, носачи, портири, говоре најмање по три језика. Раб постаје жив и монденски, у њему је све младо, весело, страно. Касно се буди. Оточанке већ су раздале млијеко, продале сир, јаја, храну, и враћају се кући, а странци још спавају. Тек око девет свијет навре у своје хотеле, да пије каву; већина их је у купалишним костимима, »пиџамама«, у најлакшем бијелом одијелу. Тако се онда нанижу уз јужну обалу града, да проведу дан до обједа: сунчају се, праскају, скачу, утркују, пјевају, смију, пливају, читају, све у жару сунца. Апарати шкљоцају десно и лијево, — свак хоће успомену са Раба. Други дио гостију иде на обалу, гдје их чека флота лађица, са бијелим једрима, грлатим бродарима, који вичу: »Прва«, »друга«, »трећа-Падована« (то су увале, над којима су се настанили становници из околице Падове, па отуд име »Падована«). Највише их иде у »трећу Падовану«! И Раб се тако испразни. Од 10—12 сати тежиште је његово на обалама, гдје вика и жамор и пјевање проламају зрак, док се у граду зноје кухари, а конобари у бијело одјевени намјештају столњаке, цвијеће, тањире, вилице, и ножеве. Једни се прже на сунцу, други уз штедњаке, — такова је хармонија рада. Послије подне почивају, све до пет, шест сати. ћу шуми распјевају се цврчци, да јечи цијела шума и град. Кад престане врућина, умукну цврчци, а буди се опет улица и обала. Тад излазе странци у свили и чипкама, у најотменијим одијелима: иду на шетњу, или да се возе лагано по мору, или на тенис, или да сједе по каванама, у вртове, да разговарају н плешу. Тек око поноћи замире тај живот. И тако се одвија живот сваки дан у сезони.

Овај бучни сезонски живот почео је у Рабу тек пред којих двадесетак година. За Свјетског Рата је опет знатно ослабио, да се по Рату појача. Прије тога, љето је било као зима, можда још и горе, јер није било хотела, ни гостију, ни буке. Повезан је био Раб само једном локалном пругом са Ријеком. Кроз вјекове, особито од ХИТ вијека, Раб је био мален и незнатан далматински градић, попут Скрадина, Трогира, Корчуле, Хвара, и Будве. А онда га је одједаред задесила срећа да је претекао све те градове и премашио их у. знатној мјери. Кад су свјетска купалишта постала преуска за велику навалу странаца, и кад се је струја посјетника почела да спушта на наше обале, настао је час и за наше отоке на Хрватском Приморју. Уз Цриквеницу, Краљевицу, и Нови, те Сплит и Дубровник, уложише Хвар ин Корчула капитале у објекте и пропаганду, док је Раб још увијек остао

390