Nova Evropa

тих; онда Бечани »откривају« Раб и оснивају тамо први "хотел. За њима долазе и Чеси. И једни и други срећно искоришћују природне љепоте и историјску фаму мјеста, да странцу који ту долази на љетовање учине боравак што пријатнијим и занимљивијим.

Позабавићемо се мало поглавито географским. обрисима Раба, да бисмо освијетлили основе његове важности као љетовалишта, јер кад би се Раб налазио на југу нашег Приморја, вјеројатно се не би развио у љетовалиште: географски положај увјетовао му је туристички и господарски размах. Налазећи се на дохвату ушћа средњоевропске жељезничке везе, којом се служе Нијемци и Чеси, његови стални посјетиоци, и мада без жала што га имају Оребићи, Петровац, Будва, и Сутоморе, постао је он кроз кратко вријеме центром горњо-јадранске ривијере, у првом реду ради својих саобраћајних предности. Раб се налази у зони умјереног сјеверног појаса, као Фиренца и Бордо. Оток је мален — заузимље тек 103.46 квадратних километара површине. Дужина му је 22 километра, а ширина десет километара на сјеверном и четири километра на јужном крају. По површини спада међу веће далматинске отоке. На сјеверу, му лежи Велебит, од којега га раздваја Подгорски Конао. На неких педесет миља југозападно од Раба издижу се Црес и Лошињ, тако да се њихови плавичасти обриси виде у даљини. Красан је поглед са Раба на Велебит, који је често покривен снијегом.

Оток Раб састоји се од вапненца кредине формације, са динарским браздама. Између три ланца вапненца пружају се три удолине, у којима се налази еоценски лапор; а будући да је вапненац далеко отпорнији према ексогеним силама, он се високо надвио над еоценским синклиналама. Оток су обликовале дакле три паралелне горске косе, које се дижу као три степенице од југа према сјеверу. Сјеверна је коса највиша, и називљу је »Тињароша« (у старим документима, no XVI стољећа, спомиње се »Камењак«); висина јој је 408 метара, а дужина 22 километра. Средња коса носи име »Мундање« (121 метар), а јужна »Фркањ« са »Топличем« (89 ме- . тара). Вапненац је сив и гол. Флоре на њему има врло мало. На пристранцима почиње еоценски лапор, који је плодан. Ту су сељачка поља и насеља. Између Мундање и Фркања сишао је југоисточни дио долине у море, — то је Барбатски Канал. Фркањ се наставља у отоку Долињу са Велим Врхом (114 метара). На прелому између Фркања и Долиња, на маленом полуоточићу, који је дуг километар-и-пб, налази се град који носи име отока. Трансверзална форма отока сличи двама валовима, док у хоризонтали има са сјеверозапада три рта — три увале, а с југо-запада два рта, и Барбатски

391