Nova Evropa

На путу међународне сарадње,

(Г. Залески, који је био љубазан да за овај број „Нове Европе“ напише следећи чланак, истакао се као писац још пре Рата, поглавито радовима о економском развоју Пољске. У Лондону, где је свршио свеучилишве студије, прошао је кроз нарочито Економско (Одељење Универзитета, и стекао је добре и многе везе. У дипломатској каријери заузимао је више важних положаја док није — после мајског преврата 1926 — именован Министром Спољних Послова.)

У стогодишњој борби пољски народ је с оружјем у руци извојевао своју независност, и крвљу својих најбољих синова означио је границе обновљене државе. Али борба оружјем било је за нас само средством за постизање поли“ тичке независности; а постигнута независност постала је опет средством за повратак у породицу слободних европских народа и за сарадњу у циљу изграђивања нове стварности, постављене на принципима који су нашли свој израз у Друштву Народа. Верујући у еволуцију и напредак људског духа, надам се да ће и противу свих нечувених тешкоћа и многобројних противности победити принципи међународне солидарности и међународног права, на којима желимо да саградимо нову будућност човечанства.

Наш данашњи однос према међународним проблемима произилази из хиљадугодишње културе и политичке традиције пољске државе. За Пољску, која је најлепше стране своје давне прошлости исписала делима која сведоче о борби за слободу и остварење међународне солидарности, у време када је на целом свету владао феудализам или апсолутизам, безусловно помагање мирољубиве политике било је од првог часа препорода њене државе њеним категоричким императивом. Наш систем узајамних и скупних уговора, наша привредна политика, наше активно учествовање у радовима Друштва Народа, произилазе из тог нашег схватања опште потребе стабилизације и консолидације и они су у том правцу конзеквентно упућени. Тежећи већ дванаест година затим да постави односе — како према непосредним тако и према даљим суседима, међу које спада и Југославија, — у смислу заједничких потреба и природних могућности узајамног употпуњавања, при апсолутном респектовању обавезних уговора, пољска политика јасно је показала којим путевима корача према својим циљевима. То се тиче подједнако чисто политичког делокруга као и економске сарадње. Овај последњи моменат се је сада истакао, због опште владајуће кризе, на чело међународних проблема.

-- Гледиште, да су узајамна зависност и привредна сарадња држава одлучујући фактори за ублажавање конфликата

138