Nova Evropa

међу народима, као и за омогућавање њихове мирољубиве делатности, постаје све више основним начелом међународне политике. Ипак у пракси тај принцип наилази на многобројне тешкоће, које произилазе поглавито из разлике привредних структура појединих државних организама. Ублажавање светске кризе захтева уклањање многих њених опипљивих узрока. Сматрам, да свако треба да допринесе личних жртава, — што разуме се није лако постићи. Али поред опипљивих узрока кризе — од којих је довољно да наведем само следеће: протекцијонистичку политику, аграрну политику вођену од некојих индустријских држава, »демпинг«, емиграцијоне забране, које постоје готово у свим слабо настањеним континентима, тешкоће које стављају неке државе извозу капитала, — несумњиво постоје и дубљи узроци.

Најтеже осећају кризу аграрне државе. Државе са великом индустријом саветују свету као лек економски либерализам, док међутим саме иду затим да поставе на принципима либерализма само измену индустријских продуката. Истовремено те државе траже, за унутрашњу употребу, примену принципа пољопривредног самоодржања. А како је могуће тражити усвајање принципа слободне измене за једну врсту (индустрију), и истовремено примењивати принцип протекцијонизма на другу (пољопривреду) Стојећи на становишту међусобне економске зависности народа, потребно је — са гледишта принципа о којима је напред било реч — да се експанзија економски јаких држава што пре преобрази у кооперацију, која би се састојала у пропорцијоналној и узајамној измени добара.

Постизање овога циља биће, по мом мишљењу, олакшано тачним утврђивањем и координирањем интереса регијоналних државних група. Варшавска и букурештанска конференција пољопривредних држава биле су, у том погледу, добром иницијативом, и наишле су на пријатељско мишљење у међународном свету, а у непосредно заинтересованим земљама на дубоко разумевање.

У групи држава са сродним економским интересима, које леже међу Балтичким и Јадранским и Егејским Морем, Пољска и Југославија, које се налазе на противним деловима, сачињавају такорећи два кључа заједничке економске позиције. Пољска, која се ослања на Балтичко Море у Гдињи и Гданску, одржава пријатељске односе с балтичким државама и представља важан транзитни пут. На југу, Југославија лежи на Јадрану и дотиче се Егејског Мора преко слободне солунске зоне. Солидарна сарадња обеју држава У трговини и привредној политици олакшаће несамо њима

139