Nova Evropa

самима повољан развој, него и оним суседним земљама преко којих ће водити пут њихових узајамних односа.

Али несамо у сфери оваких материјалних интереса постоји веза између Пољске и Југославије. Заједница расе и аналогни однос према многобројним проблемима међународне политике, који олакшавају знатно споразум међу овим двема државама, могу лако бити узроком да се братски народи географски удаљени осете сродни и блиски, баш као да их везује драгоцено, пријатељско суседство.

Аугуст Залески, Министар Спољних Послова Пољске,

Poljska i Jugoslavija.

Upoznavanje Jugoslavije sa Poljskom, i obratno, treba postaviti kao Jedam imperativ. Upoznavanje i prijateljstvo su čitav jedan filozofski sistem koji ima svoje osnove u ljudskoj prirodi. Ža narode, naročito sada kada se s izgledom na uspeh Sovori o Sjedinjenim Evropskim Državama, i naročito za dva naroda koji su takoreći predodredjeni da se povežu upoznavanjem i ukrštavanjem svojih recipročnih vrednosti, to je jedna potreba i jedno zadovoljstvo, Poljska i jugoslovenska narodna psihologija više su nego srodne, — one imaju čilav niz istOvetnih osećanja i shvatanja, lako deogralski dosta udaljena jedna od druge, osnovni porivi kod obojih su slični, ı ima masa znakova koji govore o istom poreklu, Začudjavaju neke zajedničke osnovne karakterne crte: individualizam, nacijonalmi ponos, vojnički duh, ne baš odviše velik smisao za stvarno i praktično, ideologija svoje istorije, jaka volja, izdržljivost, temperamenat, Nakon prvog susreta i izmene misli, pada u oči prisnost koja se brzo razvija, Čovek sa Balkana i čovek sa Karpata, a tako isto i onaj iz poljskih ravnica, po masi znakova, pokazuju da su zahićeni iz jednog zajedničkog fonda. Ukoliko se više ulazi u prošlost, u istoriju, i traži nagi čovek, utoliko je ta sličnost očiglednija. Rejmontovi seljaci (»Seljaci«) sliče seljacima u našoj književnosti. U narodnim popevikama ide se sa Karpata, preko Čehoslovaka, do nas po istoj melodijskoj liniji, U vezivu, ćilimima, običajima, odelu, isto tako. Isti istok se snažno upleo u izraze oba naroda. Nije slučajnost, da se Mickjević toliko bavio našom narodnom pesmom, 1 да зе опа posle toga toliko u Poljskoj prevodila; niti je slučajnost što je Gundulić u svoga »Osmana« uneo i poljske istorijske dogadjaje. Profesor Vidra je ispitivao odnose izmedju poljske i jugoslovenske književnosti, i — naročito za vreme Шаезкобв Ртеро-

А

roda — našao je vrlo mnogo Veza. Štrosmajer i Franjo Rački,

140