Nova Evropa

Достојевски — пророк,

8. јуна године 1880 држао је Достојевски у Москви свој чувени говор о Пушкину. Тога дана откривен је споменик великоме руском песнику, и све што је онда имало имена у руској књижевности искупило се било ту на прославу. Говор Достојевског био је свакако најсвечанији моменат целе свечане прославе. Када је, са надчовечанском снагом, декламовао Пушкинову песму »Пророк« — која се завршава овом строфом:

Востанв, пророк, и виждђ и внемли, Исполнисђ волео моећ,

И, обхода мора и земљи,

Глаголом жги сердца лоден, —

сви су присутни осетили да и на трибини стоји пророк. Тоје био врхунац снаге и славе Достојевског. Неколико месеца касније, Русија му је приредила величанствен погреб. Он је

умро готово изненада; већ одавна сломљен физички, али духовно јак до последњег даха.

Пророчански дар Достојевског многи су оспоравали. Један, у своје време доста угледан и веома популаран критичар, мислилац, и историчар књижевности, Иванов Разумник, у својој познатој књизи »Историја руске друштвене мисли«, говорио је готово са потсмехом о »пророчанствима« Достојевског. Није прошло ни десетак година од појаве те књиге а пуно се пророчанстава Достојевског испунило. Генијалном видовитошћу и интујицијом он је много тога већ досад предвидео, и ко зна колико ће се још остварити од онога што је он рекао. Из огромног комплекса проблема, из лавиринта доживљаја, слика, мисли, да издвојимо овде неколико више-мање пророчанских идеја и генијалних констатација, везаних тесним везама за филозофију и религију Достојевског, неудубљавајући се у проблематику његове психологије.

Први проблем који нас може занимати у низу питања и пророчанстава Достојевског, то је проблем Русије и Европе, и проблем кризе европске цивилизације општеевропског рата ни мира, или европске револуције, које је све предвиђао Достојевски. Више деценија пред Светски Рат, он је тај рат предвидео! »Ми Руси«, каже он, »имамо две отаџбине: Русију и Европу«, и »који истински Рус не мисли пре свега на Европу«... Иван Карамазов хоће пошто-пото да иде у Европу, иако је она »гробље«, али гробље »најмилије«. Но шта ће Рус наћи у Европиг — »У Европи нема мира, то

222