Nova Evropa

za poseban istorijski život, igrale mnogo veću ulogu u Evropi, kako u pogledu zaštite svojih interesa tako i pri učvršćivanju opšteda mira. Na taj način male državice dolaze do onoga stupnja državnog savršenstva kada mogu voditi samostalnu medjunarodnu politiku, Balkan i Srednja Evropa prestali bi biti mesto za diplomatska mamevrisanja velikih država i poprište velikih medjunarodnih sukoba. A mirotvorna politika njihova, — jer ova privredna i diplomatska zajednica imala bi istorijskoga smisla samo kao odbranbena i mirotvorna, u smislu ideja Društva Naroda i Brijanove Panevrope, — znatno bi mogla delovati na učvršćivanje тејипатодпоба mira i razoružanje narod4,. Sve države ove oblasti stoje pod teretom svoga geografskog položaja, samo što neke osećaju ovo zlo перозтедпо 1 акшпо а druge više posredno, Isto tako, ovaj sporazum ne pruža svima podjednake koristi u pogdledu privrednom, saobraćajnom, i kulturnom, — zbog tođa će trebati još dosta vremena dok se ne dodje do opšte uvidjavnosti, da ovakvom zajednicom svaki član ipak više dobija nešo što mora

žrtvovati. Alebsandar Donhović.

Црна Гора и Србија.

(Досад смо донели у „Новој Европи" следеће чланке с успоменама Г. Др. Л. Томановића, црногорског Министра-председника под краљем Николом: године 1929, у броју од 26. априла: „О Светском Рату“; 11. јуна: „Краљ Никола и Аустрија"; 26, августа: „Аустрија и Црна Гора"; 11. октобра: „Црна Гора и Турска"; 11. децембра: „Црна Гора и Италија"; и године 1930, у броју од септембра: „Црна Гора н Русија". Сад доносимо и његове успомене о односима Србије и Црне Горе, о којима је — како каже у једном свом писму нашем уредништву — досад ћутао.)

Као да је моја судбина хтјела, да у најтежим данима Црне Горе будем њен Први Министар. Загазио сам у балканску политику још у задарској Семинарији, поводом двогодишњег Критског Устанка Шездесетих Година, написавши . монографију о Бокељима у Грчком Рату за Ослобођење, по успоменама савременика а с обзиром на историје европских народа у то доба, када је разбуђен филхеленизам чак и у Америци.“)

г) Код нас је Стерија саставио дивну пјесму о „Марку Бочарису“, првом војсковођи великога рата; а Каћански свој лијепи „Панхелинион'' из Критског Устанка (то је био пароброд који је деветнаест пута преносио на Крит добровољце и друге потребе, кроз турску флоту, па се разбио о критске хридине да не би био заробљен.)

338.