Nova Evropa

рала Гурке (Сочица). То је писмо осујетило. њихову намјеру, и о Тројиндану трајала је свечаност неколико дана у највишем реду, по обичају. — Тако је Господар нашао земљу у потпуном реду. По обичају, прешао је Двор у Никшић да љетује. Мени тада дође писмо од Пашића, којим ми јавља, да ће послати на Цетиње свога представника, да проучи све наше тегобе и успостави братске односе, — као да ми одговара на оно несуђено моје писмо, које сам био у Народној Скупштини саопћио, одговарајући на једну интерпелацију. То Пашићево писмо понио сам Господару, на којег је учинило најбољи утисак.

Чекали смо дуго тог посланика Пашићева. Двор се био повратио на Цетиње. Тек концем септембра дошао је Г. Јоца Јовановић, на његову несрећу, заједно са бомбама из Котора. Сјутрадан примио сам Г. Јовановића утучена тако да ми је чинио грозу. Понудио сам му фотељ покрај мене. Збуњен, извадио је један лист с којим му Пашић наређује да ме пита, јесам ли ја примао Шт ајнхарта, дописника бечког »Цајта«. То ме узруја. Одговорих му срдито: »јесам, и сјутра ћу примити црнога ђавола, да се изјадам«. Више ни ријечи ни ја њему ни он мени.“) Тако су били прекинути односи са Пашићем. Што је даље било, изложио сам већ У односима Аустрије према Црној Гори, у »Новој Европи«.

Одмах сљедеће године, кад је проглашена анексија Босне и Херцеговине, послали смо Сердара Јанка у Биоград са владином писаном изјавом, да ЦрнаГорастоји раме уз раме са Србијом против Аустрије. А барон Кун, аустроугарски Посланик, рече ми с осмјехом: »Тако сте брзо заборавили што је прошле године било«. Одговорих му: »То је био домаћи сукоб, а сада је заједничка опасност споља која пријети и Србији и Црној Гори«. Пашић је опет истог свог представника послао на Цетиње, али је иначе потпуно игнорисао Црну Гору у цијелој Анексијоној Кризи.

Такви су односи били са Србијом за вријеме мог министровања, чисто као да му је противно било оно наше изванредно посланство у Биоград. Никакова акта Пашићева није било писменога; само је послао меморандум, који ће доставити Велесилама, да се по њему равнамо, што нам је рекао његов секретар који га је донио. А ја сам Пашићу одговорио, да ћемо Велесилама саопћити,

7) У вези с овим, упозорујемо на чланак Г. Јов. М. Јовановића „Краљ Никола и бомбашка афера“, у „Новој Европи" од 21, марта 1921. ·

Уредништво.

341