Nova Evropa

nemadžarskih naroda. Država nije mogla neposredno da utiče na narodnu svest odraslih pokolenja i da je preobrazi Dpomadžarivanjem javnih oznak4 i natpis4, prisinom upotrebom madžarskog jezika u upravi i nastavi, i drugim sličnim merama, koje su po prirodi stvari pre odbijale nešo privlačile nemadžarske državljane, U stvari, državna vlast je s uspehom delovala na sasvim drugi, posredan način: unapredjivanjem nacijonalne privrede i kulture, ona je snažila prestiž i privlačnu snagu madžarskog naroda na omlađinu ostalih naroda паcijonalno manje svesnih, i time ju je neosetno privodila asimilaciji, Uostalom, već je istaknuto, da su Madžari najveće uspehe u pomadžarivanju postigli u prvoj polovini XIX veka, bez aparata državne vlasti, bez madžarskog zvaničnog jezika i bez madžarske obavezne nastave, jedmo svojom društvenom i privrednom prevagom mad izvesnim delovima nacijonalno neizradjenih i privredno zaostalih naroda bivše Ugarske, Naprotiv, pomadžarivanje katoličkih Nemaca, i osvajanja Madžara u oblastima Rumuna, SrbA, i Erdeljskih Sasš, posle Nagodbe, ne govore u prilog uspešnosti nasilne asimilacije, jer je do Nagodbe samo germanizatorska politika Beča sačuvala od pretapanja raštrkana ostrva nacijoпајпо slabo svesnih katoličkih Švaba ({Sasima ni posle Naбодђе nije trebala ova zaštita), a medju ostalim пастјопа/по otpornim narodima Madžari nisu prodirali asimilacijom domaćeS življa već majorizacijom gradskog stanovništva s pomoću doseljavanja svojih etničkih viškova, i sekundarnom asimilacijom Nemaca i Jevreja u tim po pravilu mešovitim područjima, Štaviše, makako se to činilo neverovatnim, Madžari su do Revolucije brojno napredovali srazmerno bolje

nego posle Nagodbe, sa svim svojim »imperijumom« u rukama,“)

Što su Madžari uprkos tome, čim su zadobili vlast, energično pokušali da sprovode masilnu asimilaciju, može se protumačiti čitavim mizom „činjenica i okolnosti, Pre svega, živim sećanjem па сеп ибае težnje nemadžarskih

") Udeo Madžara u ukupnom porastu stanovništva Ugarske iznosio je za vreme od 1787—1850 godine 79,9%; a posle, u doba od 1869—1910 godine 83.5% (za Bahova režima, kad je sramota bilo biti Madžar, od 1850—1867, samo 53,6%, pa i taj maleni višak nad porastom ostalih naroda nastao je bio samo usled jačeg prirodnog priraštaja); kako je Madžara u prvom razdoblju bilo prosečno samo 36,5% od ukupnog stanovništva, a u drugom 49,5%, lo pri rektifikaciji gornjeg procentualnog odnosa izlazi, da je njihov stvarni udeo u opštem porastu do Revolucije bio veći i iznosio 90.8%, spram 85,4% posle Nagodbe,

403