Nova Evropa

i svega Što je s njima u vezi, usko skopčano sa pitanjem održanja mira u Evropi, i opšteg napretka i blagostanja u kultarnom svetu, pa da je usled toga od neposrednog i posrednog uticaja na opstanak i rad Društva Naroda u Ženevi, mi ćemo mastaviti da o njima pišemo i da — koliko je u našoj moći — doprinosimo obaveštavanju i prečišćavanju pojmova, saradjujući sa faktorima i pozitivnim silama koji u istom pravcu deluju kod kuće i na strani, Jer, treba priznati, i kraj svih iskrenih želja ı dobrih volja, još uvek vlada velika zbrka u idejama naših savremenika koji o tome misle i pišu, i često prevladjuju uski vidici kod političara i javnih radnika koji u rešavanju ovih problema imaju odlučnu reč, što najbolje dokazuju neke pojave i u najnovije doba,

Da spomenemo samo akciju jednog nedavno озпоуапов Odbora koji se zalaže za mir s pomoću takozvanog »poštovanja ugovora«, Nema nikog medju nama ko bi bio protivu »poštovanja ugovora«, Ali — ukoliko nas logika služi — to nam izgleda stvar koja se podrazum eva; jer, zašto se prave ugovori nego da se poštuju? A ako su više sile ili jači razlozi protivu postojećih ugovor4, onda se moraju praviti novi ugovori koji će se opet poštovati; pa čemu tu stavljati vladama i faktorima koji rešavaju o ugovorima i o poštovanju ušovora smetnje na put, da im bude teže činiti omo što moraju činiti i što im je dužnost? Mi tu logiku, da iskremo priznamo, ne razumemo, osim ако фи ima kakve primisli o kojoj nismo dovoljno obavešteni, — Ili, da uzmemo jedan drugi primer, koji je doduše sitan ali karakterističan, Na dan interklupskog sastanka jugčoslovenskih PEN-klubova u Zagrebu (24, maja o, 5,), donele su zagrebačke »Novosti« članak V, Dvornikovića povodom оуобоф пјеб medjunarodnog kongresa literarnih istoričarA u Budimpešti, U tom članku pisac — kojega smo nekada u »Novoj Evropi« (04 2, decembra 1920) i mi pustili da piše o Masarikovu macijonalizmu — Форима већу, da Benedetu Kroče-u, Ferdinandu Baldansperže-u, i »drugim graditeljima duhovno oslobodjene Еугоре« (Како sam kaže), odriče pravo da idu na medjunarodne kongrese u Budimpeštu! Bez obzira na pretencijozni ton i na stil članka, i na činjenicu da je imao — kako se čini — da pogodi i PEN-klubove (koji će imati iduće godine, 1932, svoj. Kongres u Budimpešti), sama teza (»je li madžarska sredina, sa Peštom, pozvana i kvalifikovana... da bude sastajalište ovakovih internacijonalnih duhovno-kulturnih kongresa«) — koliko je apsurdna! Javni protesti od strane maših javnih radnika i književnika, u našim dnevnim listovima koji pretenduju da su napredni i jugoslovenski, protivu medjunarodnih literarnih i kulturnih sastanaka bilo u kojoj prestonici Evrope, — kuda to vodi?!,,.

Vidi se, dakle, koliko je potrebno da se diskusija o ovim stvarima nastavi i održava na dnevnom redu. I za problem na-

413