Nova Evropa

Деветнаестог Столећа, те које се провлаче кроз све напоре и кроз све сукобе тога столећа, остајући — и у својим позитивним и у својим негативним моментима — значајним и отсудним догађајима васколиког његова духовног живота. Али пре коначног закључка, Кроче ипак још реасумира своје мисли и враћа се на средиште проблема, тражећи одговора на питање, да ли се у Деветнаестом Столећу и у првим деценијима Двадесетога Столећа исцрпљује и завршава поменути процес, и да ли не уступа места новом процесу; или он и надаље остаје на снази, као битна ознака европске душе. Одговор је напред додирнут: Светски Рат, по мишљењу Бенедета Крочеа, био је рат духа, и то дело либералнога духа. Процес либерализма, њему супротних религија, и романтизма, као болесног елемента, није довршен, — он се и даље стално провлачи кроз таму овог настајућег столећа, присуствујући последњој ликвидацији великог столећа и његових најузвишенијих постулата, у којима је Кроче открио моралну религијозну душу саме Европе, и то либералне Европе. Ово наше столеће, које ми хоћемо на силу да започнемо, напреже се из свих својих снага да се извуче из негација прошлога столећа, газећи га на сваком кораку, и износећи своја нова веровања која су у екстремној и интрансигентној контрадикцији са веровањима Крочеова Деветнаестога Столећа. Али, крај свих напора, иде тешко...

Богдан Радица.

Pitanje narodnih manjina,

»Nova Еугора« је од суоба početka obraćala naročitu pažnju važnome pitanju narodnih manjina, posvećujući mu lu toku svoga izlaženja i čitave brojeve i mnoge članke. To pitanje, uostalom, čini jednu tačku programa »Nove Evrope«, Poimence smo se bavili kulturnim stanjem i organizacijom naših Nemaca (vidi broj od 2. decembra 1920) i problemom naših Madžara (vidi broj od 11, aprila 1922), puštajući da o njima pišu i izlože svoja gledišta i ugledni nemački i madžarski javni radnici, prijatelji naše zemlje i pobornici za što bolje odnose medju našim narodima (Herman Vendi, Oskar Jasi, i drugi). Bilo je reči ı o organizaciji Čehoslovaka u Jugoslaviji {I, 328), i o Poljacima u Jugoslaviji (XXIII, 204), i t. d., kao i načelnih članaka o manjinama u Jugoslaviji {vidi uvodnik IL Kolbea u broju od 26, januara 1926), i o problemu malih naroda uopšte {vidi, naprimer, članak E. Beneša »Problem malih naroda, ı njihova uloga u Novoj Evropi«, u broju od 26. januara 1926). Smatrajući da je pravilno shvatanje i povoljno rešenje ovih važnih pitanja,

412