Nova Evropa

них мањина, у заједничком раду и животу буде развијала добровољна асимилација, онда је то знак да је волунтаристички моменат на путу да коначно установи нечју народност. А то је једна нормална и здрава појава, којој имамо да захвалимо постанак свих народа, па и њемачкога.

Чини се, према тому, да је давање културне аутономије народним мањинама довољно за повољно рјешење овога проблема.

Напокон, да кажемо неколико ријечи и о другој струји у схватању овога питања: о заштити народних мањина. Под »заштитом народних мањина« разумијева се скуп прописа, које су мировни уговори (или други међудржавни споразуми) углавили, и који обавезују извјесну државу према државама уговорницама, да ће својим народним мањинама признати одређену заштиту њихових културних тековина. Тиме те државе-обвезнице трпе уштрб свога суверенитета, али не на захтјев самих народних мањина већ по жељи других држава. Услијед тога је и форум пред којим има да се расправљају повреде одређене заштите смјештен у »Међународно судиште права« у Хагу, или пред »Одбор Тројице« (или »Савјет«) у Женеву, иако би коректније било кад би сви ови спорови спадали пред један »Међудржавни савјет« који би тек требало организовати.

Истицање, том приликом, да не може бити говора о некаким »правима народних мањина«, већ да се ради само 0 »заштити културних тековина народних мањина«, има како се види — тек ту сврху, да не изгледа као да је држава претрпјела понижење према скупини својих поданика (који јој, понајчешће, нису нарочито наклоњени). У ствари, овим се начином рјешења народномањинскога проблема не мијења опсег користи и благодати, па ће вјеројатно с временом отупити и осјетљивост држава, јер се права државе и догма о њеној апсолутној суверености налазе ионако у сталном кретању, и то у смислу њихова умањења (како су то показали Политис у спису »Нове смјернице међународнога права«, и Ле Фур у расправи »Расе, народности, државе«).

При концу овога расматрања, кад све уочимо, можемо извући слиједеће закључке: |) какогод се повукле државне границе у Средњој и Источној Европи, увијек ће искрснути појава народних мањина, и радикално рјешење замјене пучанства (како су га провеле, напримјер, Грчка и Турска) ту је из економских и техничких разлога непроведиво; 2) народне мањине дужне су да буду лојални поданици државе којој припадају, док ове опет њима дугују заштиту њихових културних, економских, и вјерских тековина;

421