Nova Evropa

Не може се рећи, да ово рјешење није у стању да задовољи народне мањине и искрене пацифисте. Ипак, присташе органицистичке теорије државе предлажу друго рјешење, које више води рачуна о њиховој доктрини. Они виде у држави скуп колективитета, који нису фикција већ правне особе, и који могу да живе властитим жиBOTOM као аутономне корпорације јавнога и приватнога права. Један такав колективитет је и »народна мањина«, па се признање ње као правне особе слаже са бићем и сврхом државе. Теоретску страну овакова рјешења мањинских права обрадио је нарочито проф. Шиман (5ећееталп), који тражи, да држава преда аутономним корпорацијама управу над свим спиритуалним интересима, а себи да придржи једино остваривање материјалних интереса, дакле полицију, војску, спољне послове, јавне радове, и финансије. Те аутономне корпорације требало би да имају право постављати своје органе и функцијонаре, да расписују и утјерују јавне дажбине за оживотворење својих сврха, које би имале углавном — бити културне. Устројство овакових аутономних корпорација не би дирало у територијалну подјелу државе, али би одвојило појам »државе« од појма »народне државе«.

Много је даље пошао секретар Уније за Промицање Циљева Лиге Народа Ријсен (Еиуззеп), који је израдио један узор-примјерак народно-мањинског статута. Он се не задовољава само давањем опћих и појединачних мањинских права, већ тражи да се напреднијим и одличнијим народним мањинама даде управна аутономија, која би у појединим случајевима имала да пређе у федералистичко преустројство дотичне државе. Поименце би, према њему, неке државе Централне Европе имале да прекину са карактером народне државе па приме облик државе народности.

Није вјеројатно, да би се овај предлог могао мирним путем остварити, барем не у већини европских држава. Он уосталом није ни праведан, ни потребан. Ако бацимо око на географску карту народних мањина, видјећемо да се ту истичу поглавито Нијемци, са бројним отоцима који су расути посвуда, заостали поглавито иза поплава германизације која се полако слегла у своје природно корито (уколико се не ради о гостима, које су стари словенски владари позивали, да се као напредни обртници и економи населе у њиховој земљи). Њихов број и просторна раширеност нису тако знатни да би се морало помишљати на стварање државица у држави, које би могле постојати и напредовати. Они уосталом треба да причекају на праворијек времена, које једино има да покаже шта је здраво а шта нездраво, јер ако се, упркос поштивања културних вредности народ-

420