Nova Evropa

Godine 1930 objavljen je »izveštaj sa 5ефтиса Kongresa organizovanih nacijonamih grupi u evropskim državama«, koji je održan od 26. do 28, avgusta 1929 u Ženevi, To je bio Peti Kongres, i povodom njega napisao je — mesto uvoda — generalni tajnik jedan kratki pregled; »Pet godima evropskog pokreta marodnosti«, u kojem naročito maglašuje koliko se ma ovim sastancima učvrstila veza medju zastupnicima narodnih manjina, i koliko je u njima ojačala svest, da svojim radom ne služe samo vlastitim interesima, već ujedno i velikoj zajedničkoj stvari sviju macija, — stvari izmirenja medju narodima, i time miru Evrope i celo8a sveta, Na ovome Petom Kongresu uzele su učešća sledeće nacijonalne grupe: Bugari {iz Rumunije i Jugoslavije, Katalonci iz Španije, Nemci iz Češkoslovačke, Estonije, Letonije, Rumunije, Jugoslavije, Poljske, Madžarske {a pismemo su pozdravili Kongres Nemci iz Danske, Halije, i Litve). Jevreji (iz Poljske, Češkoslovačke, Rumunije, Bugarske, Letonije), Rusi (iz Estonije, Poljske, Češkoslovačke, Rumwinije), Jučosloveni (12 Italije i Austrije, Čehoslovaci [iz Austrije, Madžari (iz Češkoslovačke, Rumunije, Jugoslavije, Ukrajimci (12 Poljske i Rumunije), i Litavci (iz Poljske). Belorusi iz Poljske, i Švedi iz Estonije, bili su sprečeni da dodju, pa su pismeno pozdravili Kongres, Predsedavao je opet Vilfan, a člavni izveštač bio je Dr, Amende,. Od tačaka koje su diskutovane, predložene su za rezolucije sledeće: »Društvo Narod4 i narodnosti«, »Zadaci štampe narodnih manjina4«, »Delainost medjunarodnih organizacija na području narodnosnog pitanja«, »Pitanja proučavanja nmarodmosti, i osnivanje jednog inter-evropskog instituta za ovo proučavanje«, Povodom ove poslednje tačke izradjen je i prihvaćen opširan memoar o osnivanju ovakog instituta, Isto je tako izradjen memoar o zadacima štampe,

Štamma marodnih manjina bila je na Petom Kongresu naročito zastupljena, pa je rešeno da se osnuje savez štampe, i to nesamo radi zaštite prožesijonalnih interesa, već pre svega radi održanja i razvijanja uzajamnih veza, na opštu korist, Savez je osnovan sutradan po Kongresu, 29, avgusta, uz učešće zastupnik4 štampe iz 15 državA, koji su pripadali deset narodima. U diskusiji na Kongresu, ovom prilikom, uzeo je maročito učešća Slovenac Dr, Besednja k, bivši član talijanskog parlamenta iz Gorice, koji je posle izabram i predsednikom Saveza. Jedna od korisnih posledica osnivanja Saveza bilo je izdavanje redovnih nedeljnih biltena — »Nationalitaten-Presseschau« — s izveštajima i obaveštenjima o svemu što se odnosi na problem narodnosti 1 na narodne manjine; prvi (skupni} broj (»Sammelnummer-Genf«) izišao je za septembar-oktobar 1930, a onda od kraja oktobra izlazi redovno svakih osam dana, Ovo učešće štampe, osnivanje Saveza, i pokretanje re-

427