Nova Evropa

чвршћу ћу брану поставити противу свих опасности онда када све опасности од свакога и за свакога буду одстрањене. Дакле, треба уклонити све опасности. Треба да сви људи приону уз мучан посао, али благотворан, у одстрањивању свих оних спотицаја из којих би се могле излећи опасности за живот и добро моје, мога сусједа, и читавога људства.

Лако изговорено, а теже изведиво. Тешкоће су толике да збуњују. А збуњеноме хумци су брда, а брда су горски ланци. Али, ако се ствар добро уочи и претресе, видиће се да је све зло отуда, што се увијек почињало од другога а не од себе. Не почиње ли се од другога, да би се испитало да ли му је у овим и оваковим приликама могуће да одржи свој живот> Да га одржи и да крене напријед. А треба почети од себе, јер нам треба свачјег напретка: свакога појединца и сваке заједнице. Потребан нам је њихов напредак, њихово нележање и нестајање, и њихово нераспадање, ради себе, ради нас, и ради читавога људства.

Стога је неко добро и у право вријеме повикао: може ли овај велики њемачки народ, и једне и друге републике, поднијети ове велике терете и ове велике даће: давање читавоме свијету и давање себи самоме» Не мислимо ту на »прикључак«. То је само маска за необичан изговор, сакривена мисао. А онда је још неко једном гласно прочитао изјаву Савезника од 10./1. 1917, упућену Сједињеним Државама Америке. Говори се ту о реорганизацији Европе на начелима потпуне сигурности и слободе за све народе, и за велике и за мале. Добро је да се је то рекло, јер нијесу народи шаховске фигуре, које се могу премјештати по вољи. И онда, зар за њемачки народ не вриједи оно исто начело које је знало окупити и Чехословаке и Пољаке и Југословене и Румуне, ит.д.р Па које је створило и албанску државну заједницуг Дакле, који се морални и логиком оправдани разлози могу супротставити томе »Anschluss«-y? Можда они из примљених обавеза у становитим уговорима» Али онда долази одговор: зашто се ти уговори не извршују свукуд и на свакоме мјесту, и зашто их не извршују свиг И велики и мали» Ми се не бавимо ситном дневном политиком, и политиком софизама, па зато нато и не одговарамо. Сигурно је само то, да овај наш народ неће никада у својој души одобрити она настојања која би покушала погазити начела о праву самоопредјељења свакога народа.

Али оно друго, — терети» — И када ти терети не служе зато да се други опорави, да се ослабљеноме, измореноме, и потиштеноме помогне, па да се придигне и ојача и да постане способан за привредну и културну заједницу. То би био дух обновљене Европе. Али не. Терети служе, да се подавач не опорави, да не ојача, да не постане такмацем.

396